Spas za prezadužene ODLAGANJE RATE, NIŽE KAMATE PA ČAK I OPROST DELA DUGA! Od oktobra banke moraju nuditi OLAKŠICE građanima u finansijskim mukama

Ova mera, objavljena u Službenom glasniku, trebalo bi da zaštiti korisnike kredita i pomogne im da izađu iz dužničke krize bez pokretanja izvršnog postupka.

Suština odluke je da banke i druge kreditne institucije moraju da ponude dužnicima rešenja kada nastupe okolnosti koje značajno pogoršaju njihovo materijalno stanje. To se, pre svega, odnosi na gubitak posla, naglo smanjenje prihoda, teške bolesti, povrede koje utiču na radnu sposobnost, ali i na porodične okolnosti poput smrti ili bolesti supružnika i dece, pa čak i na razvod braka kada su oba supružnika bila uključena u kreditni ugovor.

Odluka NBS detaljno propisuje koje vrste pomoći banke mogu da ponude. Među najvažnijima su: produženje roka otplate, promena vrste ugovora, privremeno odlaganje plaćanja rata ili kamate, snižavanje kamatne stope, pa čak i delimičan oprost duga.

Jedna od najznačajnijih novina je mogućnost da građani, u određenim situacijama, dobiju period tokom koga ne moraju ništa da plaćaju, a banka za to vreme ne može obračunavati ni redovnu ni zateznu kamatu. Poseban režim predviđen je i za korisnike kreditnih kartica i dozvoljenih prekoračenja – njima banke mogu da ponude otplatu dugovanja u 12 mesečnih rata uz upola manju kamatu od ugovorene.

Banka prilikom razmatranja zahteva mora posebno da vodi računa o tome da li je dužnik oboleo, izgubio posao ili pretrpeo neku drugu životnu nedaću. Ako se proceni da su takve okolnosti značajno otežale redovnu otplatu, kreditna institucija je dužna da ponudi reprogram ili drugu pogodnost.

Važno je naglasiti da banke u ovim slučajevima ne moraju ponovo da proveravaju kreditnu sposobnost klijenata, pod uslovom da primena olakšice ne dovede do značajnog povećanja ukupne obaveze. „Značajnim“ se smatra porast od više od 15 odsto ukupnog iznosa kredita.

Ako klijent ne prihvati ponudu u roku od najmanje deset dana, banka nije obavezna da mu ponovo nudi iste mere. Takođe, ako je olakšica već jednom odobrena za određeni kredit, a dužnik ponovo kasni sa otplatom, banka nije dužna da odobrava nove pogodnosti.

Biznis.rs

Slično važi i u slučaju kada su prethodne olakšice istekle, a klijent i dalje ne može da plaća rate – tada banka može da proceni da bi nova odlaganja bila besmislena i da ne bi rešila problem redovne otplate.

Kada dužnik ima više kredita kod iste banke, olakšice se razmatraju za svaki kredit posebno. Dodatno, kod kredita odobrenih uz državne garancije ili međunarodne subvencije potrebna je saglasnost davaoca garancije ili subvencije da bi olakšice mogle da se primene.

S druge strane, i sam korisnik kredita ima mogućnost da se javi banci čim oseti da bi mogao zapasti u probleme. To može učiniti usmeno, pismeno, u poslovnici, mejlom ili preko sajta banke. U tom slučaju banka je dužna da ga detaljno informiše o načinu podnošenja zahteva, vrstama olakšica koje postoje i mogućnosti da se one primene na jednu ili više kreditnih usluga.

Za formalno traženje olakšica klijent podnosi obrazloženi zahtev u pisanom obliku, uz dokumentaciju koja potvrđuje da su se zaista desile okolnosti koje su dovele do poteškoća. Banka može propisati i poseban formular za takve zahteve, ali on mora biti lako dostupan – u svim ekspoziturama i na početnoj stranici zvaničnog sajta.

Kada zahtev stigne, banka ima obavezu da ga pažljivo razmotri i po potrebi traži dodatne informacije o finansijskom stanju dužnika. Odluku mora doneti u roku od 30 dana, a u pojedinim slučajevima taj rok se može produžiti za dodatnih 15 dana. Ako dokumentacija nije potpuna, klijent će u roku od tri dana biti obavešten šta treba da dopuni.

Važno je i to da banka nije ograničena isključivo zahtevom klijenta – može ponuditi i drugačije rešenje od onog koje je dužnik tražio, ukoliko smatra da je ono adekvatnije. Ako klijent insistira na određenoj vrsti olakšice, banka može tražiti dodatno obezbeđenje.

Postoje i situacije u kojima zahtev može biti odbijen. Na primer, ako okolnosti koje klijent navodi ne spadaju u propisane ili ako se proceni da one neće značajnije uticati na mogućnost uredne otplate. Međutim, čak i tada, ako je reč o stambenom kreditu obezbeđenom hipotekom nad stanom ili kućom u kojoj korisnik živi, banka je obavezna da mu ponudi makar dvomesečno olakšanje.

Zahtev može biti odbijen i u slučaju da postoje jasni dokazi da dužnik neće moći da izmiruje obaveze čak ni uz primenu olakšica, ili kada bi primena olakšica stavila banku u nepovoljniji položaj u odnosu na druge poverioce. Posebna pravila važe i za preduzetnike i poljoprivrednike – i njihovi zahtevi mogu biti odbijeni ako se proceni da ni uz pomoć olakšica ne mogu redovno da vraćaju dug.

Sve do donošenja konačne odluke, banka nema pravo da jednostrano raskine ugovor ili ceo kredit proglasi dospelim.

Poseban mehanizam zaštite u svakoj banci

Građani koji naiđu na prepreke prilikom traženja olakšica kod svojih kredita sada imaju dodatni mehanizam zaštite. Ukoliko banka odbije njihov zahtev ili ne odgovori u propisanom roku, korisnici imaju pravo da podnesu prigovor posebnoj komisiji za olakšice u samoj banci. Komisija je zamišljena kao telo koje čine tri člana – predstavnik izvršnog odbora nadležan za poslove sa građanima, preduzetnicima ili poljoprivrednicima, zatim stručnjak za procenu kreditne sposobnosti koji nije bio uključen u konkretan postupak, i treći zaposleni koji je nezavisan od člana izvršnog odbora. Time se obezbeđuje da odluka bude nepristrasna i da u procesu učestvuju ljudi koji nisu direktno povezani sa prethodnim rešenjem.

Prigovor se podnosi u roku od deset dana, a komisija mora da donese odluku u roku od 30 dana. U složenijim slučajevima taj rok može biti produžen za dodatnih 15 dana, ali uz obavezno obaveštavanje klijenta. Plan rada komisije dostavlja se i Narodnoj banci Srbije (NBS), čiji predstavnik ima pravo da prisustvuje sednicama.

Komisija ima ovlašćenja da preinači raniju odluku banke i da klijentu ponudi novu vrstu olakšice ili iste olakšice pod drugačijim uslovima. Banka je dužna da obezbedi sve uslove za njen efikasan rad, uključujući i punu saradnju zaposlenih u pribavljanju potrebne dokumentacije. Ako korisnik ni nakon odluke komisije nije zadovoljan, može da se obrati Narodnoj banci Srbije. Ipak, važno je naglasiti da NBS tada ne odlučuje o samoj suštini zahteva – dakle, ne može da naloži banci da odobri određenu olakšicu – već proverava da li je banka postupala u skladu sa propisima i procedurama.

Dodatno, propisima je predviđeno da banke ne smeju naplaćivati posebne naknade za sprovođenje ovih postupaka, osim stvarnih troškova koji se mogu dokumentovati, poput upisa promena u katastar nepokretnosti.

Da bi ceo sistem funkcionisao, banke su obavezne da usvoje interne procedure koje detaljno uređuju praćenje otplate kredita, način prepoznavanja ranih znakova finansijskih teškoća, vrste olakšica i uslove za njihovu primenu, kao i organizaciju rada komisije. Takođe, moraju obezbediti obuke za zaposlene i jasno propisane mehanizme komunikacije sa klijentima.

Svaka banka mora na svom sajtu i u poslovnicama da objavi obaveštenje u kojem su precizno navedeni uslovi za podnošenje zahteva, dostupne olakšice, rokovi odlučivanja i pravo na žalbu komisiji.

Nadzor nad sprovođenjem propisa povjeren je Narodnoj banci Srbije, kojoj banke moraju kvartalno dostavljati detaljne izveštaje o svim primenjenim i odbijenim olakšicama. U tim izveštajima navode se podaci o broju podnetih zahteva, vrstama kredita, iznosima duga i ishodima – posebno se razdvaja šta je usvojeno na inicijativu korisnika, a šta nakon žalbe komisiji. Prvi takav izveštaj banke će morati da dostave do 15. aprila 2026. godine, za prvo tromesečje te godine. Propis počinje da se primenjuje 15. oktobra 2025. godine.