Спас за презадужене ОДЛАГАЊЕ РАТЕ, НИЖЕ КАМАТЕ ПА ЧАК И ОПРОСТ ДЕЛА ДУГА! Од октобра банке морају нудити ОЛАКШИЦЕ грађанима у финансијским мукама

Ова мера, објављена у Службеном гласнику, требало би да заштити кориснике кредита и помогне им да изађу из дужничке кризе без покретања извршног поступка.

Суштина одлуке је да банке и друге кредитне институције морају да понуде дужницима решења када наступе околности које значајно погоршају њихово материјално стање. То се, пре свега, односи на губитак посла, нагло смањење прихода, тешке болести, повреде које утичу на радну способност, али и на породичне околности попут смрти или болести супружника и деце, па чак и на развод брака када су оба супружника била укључена у кредитни уговор.

Одлука НБС детаљно прописује које врсте помоћи банке могу да понуде. Међу најважнијима су: продужење рока отплате, промена врсте уговора, привремено одлагање плаћања рата или камате, снижавање каматне стопе, па чак и делимичан опрост дуга.

Једна од најзначајнијих новина је могућност да грађани, у одређеним ситуацијама, добију период током кога не морају ништа да плаћају, а банка за то време не може обрачунавати ни редовну ни затезну камату. Посебан режим предвиђен је и за кориснике кредитних картица и дозвољених прекорачења – њима банке могу да понуде отплату дуговања у 12 месечних рата уз упола мању камату од уговорене.

Банка приликом разматрања захтева мора посебно да води рачуна о томе да ли је дужник оболео, изгубио посао или претрпео неку другу животну недаћу. Ако се процени да су такве околности значајно отежале редовну отплату, кредитна институција је дужна да понуди репрограм или другу погодност.

Важно је нагласити да банке у овим случајевима не морају поново да проверавају кредитну способност клијената, под условом да примена олакшице не доведе до значајног повећања укупне обавезе. „Значајним“ се сматра пораст од више од 15 одсто укупног износа кредита.

Ако клијент не прихвати понуду у року од најмање десет дана, банка није обавезна да му поново нуди исте мере. Такође, ако је олакшица већ једном одобрена за одређени кредит, а дужник поново касни са отплатом, банка није дужна да одобрава нове погодности.

Biznis.rs

Слично важи и у случају када су претходне олакшице истекле, а клијент и даље не може да плаћа рате – тада банка може да процени да би нова одлагања била бесмислена и да не би решила проблем редовне отплате.

Када дужник има више кредита код исте банке, олакшице се разматрају за сваки кредит посебно. Додатно, код кредита одобрених уз државне гаранције или међународне субвенције потребна је сагласност даваоца гаранције или субвенције да би олакшице могле да се примене.

С друге стране, и сам корисник кредита има могућност да се јави банци чим осети да би могао запасти у проблеме. То може учинити усмено, писмено, у пословници, мејлом или преко сајта банке. У том случају банка је дужна да га детаљно информише о начину подношења захтева, врстама олакшица које постоје и могућности да се оне примене на једну или више кредитних услуга.

За формално тражење олакшица клијент подноси образложени захтев у писаном облику, уз документацију која потврђује да су се заиста десиле околности које су довеле до потешкоћа. Банка може прописати и посебан формулар за такве захтеве, али он мора бити лако доступан – у свим експозитурама и на почетној страници званичног сајта.

Када захтев стигне, банка има обавезу да га пажљиво размотри и по потреби тражи додатне информације о финансијском стању дужника. Одлуку мора донети у року од 30 дана, а у појединим случајевима тај рок се може продужити за додатних 15 дана. Ако документација није потпуна, клијент ће у року од три дана бити обавештен шта треба да допуни.

Важно је и то да банка није ограничена искључиво захтевом клијента – може понудити и другачије решење од оног које је дужник тражио, уколико сматра да је оно адекватније. Ако клијент инсистира на одређеној врсти олакшице, банка може тражити додатно обезбеђење.

Постоје и ситуације у којима захтев може бити одбијен. На пример, ако околности које клијент наводи не спадају у прописане или ако се процени да оне неће значајније утицати на могућност уредне отплате. Међутим, чак и тада, ако је реч о стамбеном кредиту обезбеђеном хипотеком над станом или кућом у којој корисник живи, банка је обавезна да му понуди макар двомесечно олакшање.

Захтев може бити одбијен и у случају да постоје јасни докази да дужник неће моћи да измирује обавезе чак ни уз примену олакшица, или када би примена олакшица ставила банку у неповољнији положај у односу на друге повериоце. Посебна правила важе и за предузетнике и пољопривреднике – и њихови захтеви могу бити одбијени ако се процени да ни уз помоћ олакшица не могу редовно да враћају дуг.

Све до доношења коначне одлуке, банка нема право да једнострано раскине уговор или цео кредит прогласи доспелим.

Посебан механизам заштите у свакој банци

Грађани који наиђу на препреке приликом тражења олакшица код својих кредита сада имају додатни механизам заштите. Уколико банка одбије њихов захтев или не одговори у прописаном року, корисници имају право да поднесу приговор посебној комисији за олакшице у самој банци. Комисија је замишљена као тело које чине три члана – представник извршног одбора надлежан за послове са грађанима, предузетницима или пољопривредницима, затим стручњак за процену кредитне способности који није био укључен у конкретан поступак, и трећи запослени који је независан од члана извршног одбора. Тиме се обезбеђује да одлука буде непристрасна и да у процесу учествују људи који нису директно повезани са претходним решењем.

Приговор се подноси у року од десет дана, а комисија мора да донесе одлуку у року од 30 дана. У сложенијим случајевима тај рок може бити продужен за додатних 15 дана, али уз обавезно обавештавање клијента. План рада комисије доставља се и Народној банци Србије (НБС), чији представник има право да присуствује седницама.

Комисија има овлашћења да преиначи ранију одлуку банке и да клијенту понуди нову врсту олакшице или исте олакшице под другачијим условима. Банка је дужна да обезбеди све услове за њен ефикасан рад, укључујући и пуну сарадњу запослених у прибављању потребне документације. Ако корисник ни након одлуке комисије није задовољан, може да се обрати Народној банци Србије. Ипак, важно је нагласити да НБС тада не одлучује о самој суштини захтева – дакле, не може да наложи банци да одобри одређену олакшицу – већ проверава да ли је банка поступала у складу са прописима и процедурама.

Додатно, прописима је предвиђено да банке не смеју наплаћивати посебне накнаде за спровођење ових поступака, осим стварних трошкова који се могу документовати, попут уписа промена у катастар непокретности.

Да би цео систем функционисао, банке су обавезне да усвоје интерне процедуре које детаљно уређују праћење отплате кредита, начин препознавања раних знакова финансијских тешкоћа, врсте олакшица и услове за њихову примену, као и организацију рада комисије. Такође, морају обезбедити обуке за запослене и јасно прописане механизме комуникације са клијентима.

Свака банка мора на свом сајту и у пословницама да објави обавештење у којем су прецизно наведени услови за подношење захтева, доступне олакшице, рокови одлучивања и право на жалбу комисији.

Надзор над спровођењем прописа повјерен је Народној банци Србије, којој банке морају квартално достављати детаљне извештаје о свим примењеним и одбијеним олакшицама. У тим извештајима наводе се подаци о броју поднетих захтева, врстама кредита, износима дуга и исходима – посебно се раздваја шта је усвојено на иницијативу корисника, а шта након жалбе комисији. Први такав извештај банке ће морати да доставе до 15. априла 2026. године, за прво тромесечје те године. Пропис почиње да се примењује 15. октобра 2025. године.