(FOTO, VIDEO) NESTAJE ANTIČKO NASLEĐE GAZE Arheolozi spasavaju istoriju dok rakete brišu prošlost

Naime, izraelske snage najavile su napad na visoku zgradu u centru Gaze koja čuva hiljade drevnih nalaza, uključujući keramiku, mozaike i kosti koji datiraju milenijumima unazad. 

„Bilo je strašno. Dva dana nisam mogao da spavam, osećao sam se kao da će da me svakog trenutka pogodi projektil”, rekao je el-Otol iz Švajcarske, gde sada živi sa većinom svoje porodice.

Njegov poziv na evakuaciju arheološke baštine naišao je na međunarodnu podršku, koja je omogućila dodatni dan za premeštanje artefakata na sigurnije lokacije. 

Pošto su morali da budu brzi, premestili su šest kamiona punih artefakata, uključujući krhku keramiku, mozaike i vekovima stare skelete, na bezbednije mesto preko bombardovanog grada. Neki predmeti su prethodno oštećeni u obližnjem izraelskom granatiranju i provalama na lokalitetu, ali je Fadel ostavio kutije sa artefaktima pažljivo spakovane i popisane na policama. On procenjuje da je 70 odsto sadržaja ostave u prizemlju uspešno uklonjeno. 

Tokom rata koji je počeo 7. oktobra 2023. godine, UNESKO je potvrdio štetu na 110 lokaliteta od verskog, istorijskog i kulturnog značaja

Među njima je bilo mnogo retkih nalaza, ali svi predmeti koji su ostali, uništeni kada su rakete pogodile13-spratnu zgradu Al-Kavtar u nedelju, za koju su Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile da im je bila meta jer predstavlja terorističku infrastrukturu Hamasa. „Toliko sam tužan. Srce mi se slama. Nikada mi nije palo na pamet da će arheološka nalazišta, muzeji i prodavnice jednog dana biti uništeni”, rekao je Fadel. 

Istorija Pojasa Gaze datira više od 5.000 godina unazad. U antici, Gaza je bila ključna luka na mediteranskoj obali - na prometnoj trgovačkoj ruti između Egipta, Sirije i Mesopotamije. Aleksandar Veliki 332. pre nove ere zauzeo je Gazu, a 1799. godine u njoj je boravio Napoleon. 

Teritorija kakvu je danas ljudi poznaju, videla je različite civilizacije, uključujući Hanance, Egipćane, Filistejce, Asirce, Persijance, Grke, Rimljane, hrišćanske Vizantince i muslimanske Mameluke i Osmanlije. To kulturno nasleđe mnogi Palestinci vide kao ključno za svoj identitet, piše BBC.

U Starom kvartu grada Gaze, prepoznatljivi osmougaoni minaret kultne Velike Omari džamije, najveće i najstarije džamije u Gazi, ostavljen je kao „polomljeni panj”

Fadel el-Otol je u tinejdžerskim godinama pratio tim Francuske biblijske i arheološke škole u Jerusalimu dok su vršili iskopavanja u Antedonu, koji datira od pre skoro 3.000 godina. Na kraju se usavršavao u Francuskoj pre nego što se vratio kući da vodi važna iskopavanja, uključujući i ona u Svetom Ilarionu, ranom manastiru u centralnoj Gazi, koji je prošle godine proglašen za mesto svetske baštine UNESKO-a. Godinama je Fadel čuvao skladište koje je u gradu Gazi čuvala francuska škola. Tokom rata koji je počeo 7. oktobra 2023. godine, UNESKO je potvrdio štetu na 110 lokaliteta od verskog, istorijskog i kulturnog značaja. U Starom kvartu grada Gaze, prepoznatljivi osmougaoni minaret kultne Velike Omari džamije, najveće i najstarije džamije u Gazi, ostavljen je kao „polomljeni panj”.

U blizini, 700 godina stara Kasr al-Baša, srušena je buldožerom. Poslednjih godina korišćena je kao muzej i nije poznato šta se dogodilo sa hiljadama artefakata koje je sadržala. Ulaz u srednjovekovnu pijacu zlata, Suk al-Kisarija, direktno je pogođen, a restaurirano tradicionalno kupatilo Hamam al-Samra više ne postoji. 

Fadel je pokušao sve načine da dobije podršku za lokalnu arheologiju i pronašao je saveznika u francuskom Palestincu iz Gaze, Džehadu Abu Hasanu. Džehad radi za francusku humanitarnu organizaciju „PUI” i pokrenuo je program pod nazivom „Intikal”, obučavajući mlade stanovnike Gaze za rad na iskopavanjima i javnim turama. Program podržavaju Britanski savet - britanska kulturna i obrazovna organizacija - i francuska agencija za razvoj AFD.

Poslednjih dana, tim „Intikal” je radio sa volonterima iz crkve Svete porodice kako bi spasao sadržaj arheološkog skladišta u gradu Gazi. Trenutno, Džehad Abu Hasan kaže da je preživljavanje glavni prioritet za stanovnike Gaze, ali veruje da bi kulturno nasleđe na kraju moglo da bude ključni deo posleratnog plana. U protekle dve godine, najviši međunarodni sudovi su pokrenuli slučajeve o navodnim ratnim zločinima koje su počinili Hamas i Izrael, koji poriču optužbe.

Srce mi se slama, nikada mi nije palo na pamet da će arheološka nalazišta, muzeji i prodavnice jednog dana biti uništeni (arheolog Fadel el-Otol)

Brisanje kulturnog nasleđa jednog naroda deo je tekuće tužbe pred Međunarodnim sudom pravde, gde je Južna Afrika optužila Izrael za genocid. Spletom okolnosti sačuvana je jedna kolekcija iz prošlosti Gaze, izložena u Institutu arapskog sveta u Parizu. „Sa onim što se dogodilo, oni imaju novi emocionalni uticaj”, kaže kustos, Elodi Bufar.

Mnogi od izloženih predmeta prvobitno su poslati u Ženevski muzej umetnosti i istorije pre oko dve decenije na izložbu koju je organizovala međunarodno podržana Palestinska uprava. Namera je bila da se finansira novi muzej u Gazi. Nakon što je Hamas preuzeo vlast i granice Gaze bile zatvorene, artefakti su čuvani u skladištu.

Bogati biznismen iz Gaze, Džavdat Hudari, donirao je mnoge od predmeta. Svi izloženi predmeti u Parizu postavljeni su na kolicima - što predstavlja cilj da se pošalju na druge međunarodne izložbe, ali na kraju nazad u Gazu. U međuvremenu, u Ženevi, Fadel al-Otol, koji radi u Muzeju umetnosti i istorije od aprila, dobio je zadatak da katalogizuje, istraži i sačuva ukupno oko 500 predmeta iz Gaze koji se još uvek tamo čuvaju.