(ФОТО, ВИДЕО) НЕСТАЈЕ АНТИЧКО НАСЛЕЂЕ ГАЗЕ Археолози спасавају историју док ракете бришу прошлост

Наиме, израелске снаге најавиле су напад на високу зграду у центру Газе која чува хиљаде древних налаза, укључујући керамику, мозаике и кости који датирају миленијумима уназад. 

„Било је страшно. Два дана нисам могао да спавам, осећао сам се као да ће да ме сваког тренутка погоди пројектил”, рекао је ел-Отол из Швајцарске, где сада живи са већином своје породице.

Његов позив на евакуацију археолошке баштине наишао је на међународну подршку, која је омогућила додатни дан за премештање артефаката на сигурније локације. 

Пошто су морали да буду брзи, преместили су шест камиона пуних артефаката, укључујући крхку керамику, мозаике и вековима старе скелете, на безбедније место преко бомбардованог града. Неки предмети су претходно оштећени у оближњем израелском гранатирању и провалама на локалитету, али је Фадел оставио кутије са артефактима пажљиво спаковане и пописане на полицама. Он процењује да је 70 одсто садржаја оставе у приземљу успешно уклоњено. 

Током рата који је почео 7. октобра 2023. године, УНЕСКО је потврдио штету на 110 локалитета од верског, историјског и културног значаја

Међу њима је било много ретких налаза, али сви предмети који су остали, уништени када су ракете погодиле13-спратну зграду Ал-Кавтар у недељу, за коју су Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) саопштиле да им је била мета јер представља терористичку инфраструктуру Хамаса. „Толико сам тужан. Срце ми се слама. Никада ми није пало на памет да ће археолошка налазишта, музеји и продавнице једног дана бити уништени”, рекао је Фадел. 

Историја Појаса Газе датира више од 5.000 година уназад. У антици, Газа је била кључна лука на медитеранској обали - на прометној трговачкој рути између Египта, Сирије и Месопотамије. Александар Велики 332. пре нове ере заузео је Газу, а 1799. године у њој је боравио Наполеон. 

Територија какву је данас људи познају, видела је различите цивилизације, укључујући Хананце, Египћане, Филистејце, Асирце, Персијанце, Грке, Римљане, хришћанске Византинце и муслиманске Мамелуке и Османлије. То културно наслеђе многи Палестинци виде као кључно за свој идентитет, пише ББЦ.

У Старом кварту града Газе, препознатљиви осмоугаони минарет култне Велике Омари џамије, највеће и најстарије џамије у Гази, остављен је као „поломљени пањ”

Фадел ел-Отол је у тинејџерским годинама пратио тим Француске библијске и археолошке школе у Јерусалиму док су вршили ископавања у Антедону, који датира од пре скоро 3.000 година. На крају се усавршавао у Француској пре него што се вратио кући да води важна ископавања, укључујући и она у Светом Илариону, раном манастиру у централној Гази, који је прошле године проглашен за место светске баштине УНЕСКО-а. Годинама је Фадел чувао складиште које је у граду Гази чувала француска школа. Током рата који је почео 7. октобра 2023. године, УНЕСКО је потврдио штету на 110 локалитета од верског, историјског и културног значаја. У Старом кварту града Газе, препознатљиви осмоугаони минарет култне Велике Омари џамије, највеће и најстарије џамије у Гази, остављен је као „поломљени пањ”.

У близини, 700 година стара Каср ал-Баша, срушена је булдожером. Последњих година коришћена је као музеј и није познато шта се догодило са хиљадама артефаката које је садржала. Улаз у средњовековну пијацу злата, Сук ал-Кисарија, директно је погођен, а рестаурирано традиционално купатило Хамам ал-Самра више не постоји. 

Фадел је покушао све начине да добије подршку за локалну археологију и пронашао је савезника у француском Палестинцу из Газе, Џехаду Абу Хасану. Џехад ради за француску хуманитарну организацију „ПУИ” и покренуо је програм под називом „Интикал”, обучавајући младе становнике Газе за рад на ископавањима и јавним турама. Програм подржавају Британски савет - британска културна и образовна организација - и француска агенција за развој АФД.

Последњих дана, тим „Интикал” је радио са волонтерима из цркве Свете породице како би спасао садржај археолошког складишта у граду Гази. Тренутно, Џехад Абу Хасан каже да је преживљавање главни приоритет за становнике Газе, али верује да би културно наслеђе на крају могло да буде кључни део послератног плана. У протекле две године, највиши међународни судови су покренули случајеве о наводним ратним злочинима које су починили Хамас и Израел, који поричу оптужбе.

Срце ми се слама, никада ми није пало на памет да ће археолошка налазишта, музеји и продавнице једног дана бити уништени (археолог Фадел ел-Отол)

Брисање културног наслеђа једног народа део је текуће тужбе пред Међународним судом правде, где је Јужна Африка оптужила Израел за геноцид. Сплетом околности сачувана је једна колекција из прошлости Газе, изложена у Институту арапског света у Паризу. „Са оним што се догодило, они имају нови емоционални утицај”, каже кустос, Елоди Буфар.

Многи од изложених предмета првобитно су послати у Женевски музеј уметности и историје пре око две деценије на изложбу коју је организовала међународно подржана Палестинска управа. Намера је била да се финансира нови музеј у Гази. Након што је Хамас преузео власт и границе Газе биле затворене, артефакти су чувани у складишту.

Богати бизнисмен из Газе, Џавдат Худари, донирао је многе од предмета. Сви изложени предмети у Паризу постављени су на колицима - што представља циљ да се пошаљу на друге међународне изложбе, али на крају назад у Газу. У међувремену, у Женеви, Фадел ал-Отол, који ради у Музеју уметности и историје од априла, добио је задатак да каталогизује, истражи и сачува укупно око 500 предмета из Газе који се још увек тамо чувају.