(ФОТО, ВИДЕО) „У Србији сам нашао искреност" НОРВЕЖАНИН СЕ С ВЕРЕНИЦОМ И ТРИ МАЧКЕ СКУЋИО У СТАРОЈ ПАЗОВИ: Срби су мало конзервативнији, али вас зато СТАЛНО ЗОВУ НА РАКИЈУ

Како каже, у Србији је нашао искреност.

Пре Србије, Никлас је живео у Француској, Италији, Литваини, Русији и УАЕ.
 

Мислим да не постоји савршена земља. Све земље имају "за и против", све зависи од тога шта тражите - почиње своју причу Никлас, и додаје да је нашао да у Норвешкој и у англофоним земљама, људи нису директни и искрени.

Када их питате: "Како сте? Они увек лажу, никада не кажу: Ја сам ужасно." Руси или Срби, ако их питате: "Како сте?", можете заправо очекивати искрен одговор, објашњава.
 

Прича да је испрва доживео културолошки шок у Србији.

То је из моје норвешке перспективе из прошлости. Норвежани су веома уредни људи. Поштују правила, као Немци. Срби су мало другачији. Мислим да су код Срба правила ту да се тумаче. Многи људи воле да паркирају где год желе, такође, можда постоји неки знак који каже да не ходају овде, а они ходају тамо свакако. То су ствари које ће вас шокирати као Норвежанина, када људи не прате правила 100 одсто, прича.

Његова вереница Ивона, које је емигрирала у Норвешку са родитељима када је била тинејџерка, каже да је и сама доживела културни шок када се са вереником вратила да живи у Србији.

Њен вереник каже да су Срби веома гостољубиви и љубазни.

Комшије са десне и са леве стране су нас позвали да дођемо код њих. И то је веома чудно за Норвежане. Норвежани су мало друштвено неспретни. Ми не разговарамо са комшијама. Само климнемо главом када се сретнемо и то је то. Овде вас сви зову, заправо знате своје комшије, дају вам своје производе из баште, зову вас код себе на ракију... Срби су заиста гостопримљиви и топли људи. И веома искрени- прича Никлас.

Каже да још увек није научио српски језик и да му је мало криво због тога, али да има прилику да вежба са својим комшијала као и са породицом своје веренице.

Како наводи и сам је делом Србин.

Једна осмина сам Србин. Увек сам имао негде у глави да би требао да се вратим својим коренима и посетим ово место. На журци у Норвешкој сам упознао Ивону, своју вереницу, која мије рекла да је из Старе Парове. Рекао сам јој: "Интересантно! Мој прадеда је из Нове Пазове". Нас двоје смо се упознали у Норвешкој и то је веома забавна случајност, прича.

Иако му се живот у малом месту допада каже да му понекад недостаје међународна заједница на коју је навикао у иностранству.

То је мач са две оштице. Лепо је јер вас тера да се асимилирате у српску културу. Али, понекад ми недостаје да се дружим са програмерима и говорим енглески језик. Мало ми недостаје тај космополитски живот. Али зато је Београд близу - прича Никлас.

Истиче да је најлепши део живота у Србији, у Старој Пазови, заправо једноставност живљења.

Људи су отворенији него у Београду. Тамо су навикли на странце. Овде су радознали. Хоће да вас позову на неки догађај, да разговарају са вама, да сазнају више о вама. Такође, мање је буке - каже.

Прича да га је породица његове веренице лепо прихватила, али да су ипак мало скептични.
У Србији су људи више конзерватини него у Норвешкој. Увек нас питају када ћемо се венчати. Овде је необично имати децу изван брака. И поред тога, њега породица је увек била веома топла и гостољубива - каже Никлас.
 

Приметио је доста сличности између српске и норвешке хране, утолико што су обе једноставне и укусне и базиране су на протеину и поврћу. Од ракије највише воли ону од кајсије.

Никлас и Ивона имају малену башту у свом дворишту али би волели да у будућности узгајају више производа.

Волео бих да у будућности имам малу фарму и правим више хране. То би било дивно - прича на крају Никлас.
Својим земљацима поручује да, ако желе да се преселе у Србију, морају да промене животну перспективу и да буду отворени за нова искуства, пише Телеграф.