(FOTO, VIDEO) „U Srbiji sam našao iskrenost" NORVEŽANIN SE S VERENICOM I TRI MAČKE SKUĆIO U STAROJ PAZOVI: Srbi su malo konzervativniji, ali vas zato STALNO ZOVU NA RAKIJU

Kako kaže, u Srbiji je našao iskrenost.

Pre Srbije, Niklas je živeo u Francuskoj, Italiji, Litvaini, Rusiji i UAE.
 

Mislim da ne postoji savršena zemlja. Sve zemlje imaju "za i protiv", sve zavisi od toga šta tražite - počinje svoju priču Niklas, i dodaje da je našao da u Norveškoj i u anglofonim zemljama, ljudi nisu direktni i iskreni.

Kada ih pitate: "Kako ste? Oni uvek lažu, nikada ne kažu: Ja sam užasno." Rusi ili Srbi, ako ih pitate: "Kako ste?", možete zapravo očekivati iskren odgovor, objašnjava.
 

Priča da je isprva doživeo kulturološki šok u Srbiji.

To je iz moje norveške perspektive iz prošlosti. Norvežani su veoma uredni ljudi. Poštuju pravila, kao Nemci. Srbi su malo drugačiji. Mislim da su kod Srba pravila tu da se tumače. Mnogi ljudi vole da parkiraju gde god žele, takođe, možda postoji neki znak koji kaže da ne hodaju ovde, a oni hodaju tamo svakako. To su stvari koje će vas šokirati kao Norvežanina, kada ljudi ne prate pravila 100 odsto, priča.

Njegova verenica Ivona, koje je emigrirala u Norvešku sa roditeljima kada je bila tinejdžerka, kaže da je i sama doživela kulturni šok kada se sa verenikom vratila da živi u Srbiji.

Njen verenik kaže da su Srbi veoma gostoljubivi i ljubazni.

Komšije sa desne i sa leve strane su nas pozvali da dođemo kod njih. I to je veoma čudno za Norvežane. Norvežani su malo društveno nespretni. Mi ne razgovaramo sa komšijama. Samo klimnemo glavom kada se sretnemo i to je to. Ovde vas svi zovu, zapravo znate svoje komšije, daju vam svoje proizvode iz bašte, zovu vas kod sebe na rakiju... Srbi su zaista gostoprimljivi i topli ljudi. I veoma iskreni- priča Niklas.

Kaže da još uvek nije naučio srpski jezik i da mu je malo krivo zbog toga, ali da ima priliku da vežba sa svojim komšijala kao i sa porodicom svoje verenice.

Kako navodi i sam je delom Srbin.

Jedna osmina sam Srbin. Uvek sam imao negde u glavi da bi trebao da se vratim svojim korenima i posetim ovo mesto. Na žurci u Norveškoj sam upoznao Ivonu, svoju verenicu, koja mije rekla da je iz Stare Parove. Rekao sam joj: "Interesantno! Moj pradeda je iz Nove Pazove". Nas dvoje smo se upoznali u Norveškoj i to je veoma zabavna slučajnost, priča.

Iako mu se život u malom mestu dopada kaže da mu ponekad nedostaje međunarodna zajednica na koju je navikao u inostranstvu.

To je mač sa dve oštice. Lepo je jer vas tera da se asimilirate u srpsku kulturu. Ali, ponekad mi nedostaje da se družim sa programerima i govorim engleski jezik. Malo mi nedostaje taj kosmopolitski život. Ali zato je Beograd blizu - priča Niklas.

Ističe da je najlepši deo života u Srbiji, u Staroj Pazovi, zapravo jednostavnost življenja.

Ljudi su otvoreniji nego u Beogradu. Tamo su navikli na strance. Ovde su radoznali. Hoće da vas pozovu na neki događaj, da razgovaraju sa vama, da saznaju više o vama. Takođe, manje je buke - kaže.

Priča da ga je porodica njegove verenice lepo prihvatila, ali da su ipak malo skeptični.
U Srbiji su ljudi više konzervatini nego u Norveškoj. Uvek nas pitaju kada ćemo se venčati. Ovde je neobično imati decu izvan braka. I pored toga, njega porodica je uvek bila veoma topla i gostoljubiva - kaže Niklas.
 

Primetio je dosta sličnosti između srpske i norveške hrane, utoliko što su obe jednostavne i ukusne i bazirane su na proteinu i povrću. Od rakije najviše voli onu od kajsije.

Niklas i Ivona imaju malenu baštu u svom dvorištu ali bi voleli da u budućnosti uzgajaju više proizvoda.

Voleo bih da u budućnosti imam malu farmu i pravim više hrane. To bi bilo divno - priča na kraju Niklas.
Svojim zemljacima poručuje da, ako žele da se presele u Srbiju, moraju da promene životnu perspektivu i da budu otvoreni za nova iskustva, piše Telegraf.