VELIKI UMETNIK KRAO IDEJE? Istina o Rembrantovoj inspiraciji krije se u – psu

„Noćna straža”, remek-delo Rembranta iz 1642. godine koje prikazuje građane Amsterdama kako marširaju da brane grad, sadrži psa koji laje u desnom uglu, a koji je u velikoj meri preuzet iz popularnog crteža manje poznatog holandskog umetnika, tvrde stručnjaci, prenosi „Gardijan”.

Akademski rad Ane Lenders, kustosa Rijksmuseuma, ističe mnoge sličnosti između psa iz „Noćne straže” i ilustracije psa na naslovnoj strani vodiča iz 17. veka o tome kako se braniti od seksualne napasti.

Tako Dibits, generalni direktor Rijksmuseuma, rekao je britanskom listu da se, baš kao i Šekspir, Rembrant nije libio da crpi inspiraciju iz ranijih izvora.

„Rembrant je želeo da se takmiči sa italijanskim majstorima Rafaelom, Ticijanom i Mikelanđelom. Danas biste to možda nazvali plagijatorstvom ili kopiranjem, ali tada to nije bilo tako – zvalo se emulacija”, rekao je Dibits.

Lenders, kustos umetnosti 17. veka, uključena u javnu obnovu „Noćne straže”, rekla je da je otkrila Rembrantov izvor kada je prošle godine posetila izložbu u Zeuvs Museum-u u Midelburgu.

„Samo sam šetala kroz prostorije i odjednom mi je pogled pao na knjigu Jakoba Katsa sa psom”, rekla je ona.

„Holandski umetnik, pesnik i izdavač Adrien van de Vene napravio je taj crtež za naslovnu stranu i tu je pas prikazan, ali obrnuto”, kazala je ona.

Odmah se setila „Noćne straže”, pogledala sliku na svom telefonu i odlučila da je dalje prouči. 

Potcrtež „Noćne straže”, otkriven u nedavnim hi-tech skenovima, pokazao je još više sličnosti, dodala je ona.

U konačnoj slici, Rembrant je psa postavio u aktivniju pozu i zamislio da laje sa ispruženim jezikom.

Prema njenim rečima, to je bio umetnički trik da se unese akcija u jedan ugao slike, rekla je Lenders.

„Fascinantno je kako ga je stavio u senku u uglu, da bi scena bila uzbudljivija i da ubaci trenutak akcije”, rekla je ona.

Rođen u Delftu 1589. godine, Van de Vene je postao svestrani slikar zlatnog doba Holandije i iako nikada nije dostigao slavu Rembranta, bio je popularan. 

Rad sa Katsom, pesnikom i filozofom najpoznatijim po moralističkim emblematskim knjigama, učinio ga je posebno poznatim njegovim savremenicima.