ВЕЛИКИ УМЕТНИК КРАО ИДЕЈЕ? Истина о Рембрантовој инспирацији крије се у – псу

„Ноћна стража”, ремек-дело Рембранта из 1642. године које приказује грађане Амстердама како марширају да бране град, садржи пса који лаје у десном углу, а који је у великој мери преузет из популарног цртежа мање познатог холандског уметника, тврде стручњаци, преноси „Гардијан”.

Академски рад Ане Лендерс, кустоса Ријксмусеума, истиче многе сличности између пса из „Ноћне страже” и илустрације пса на насловној страни водича из 17. века о томе како се бранити од сексуалне напасти.

Тако Дибитс, генерални директор Ријксмусеума, рекао је британском листу да се, баш као и Шекспир, Рембрант није либио да црпи инспирацију из ранијих извора.

„Рембрант је желео да се такмичи са италијанским мајсторима Рафаелом, Тицијаном и Микеланђелом. Данас бисте то можда назвали плагијаторством или копирањем, али тада то није било тако – звало се емулација”, рекао је Дибитс.

Лендерс, кустос уметности 17. века, укључена у јавну обнову „Ноћне страже”, рекла је да је открила Рембрантов извор када је прошле године посетила изложбу у Zeuvs Museum-u у Миделбургу.

„Само сам шетала кроз просторије и одједном ми је поглед пао на књигу Јакоба Катса са псом”, рекла је она.

„Холандски уметник, песник и издавач Адриен ван де Вене направио је тај цртеж за насловну страну и ту је пас приказан, али обрнуто”, казала је она.

Одмах се сетила „Ноћне страже”, погледала слику на свом телефону и одлучила да је даље проучи. 

Потцртеж „Ноћне страже”, откривен у недавним hi-tech скеновима, показао је још више сличности, додала је она.

У коначној слици, Рембрант је пса поставио у активнију позу и замислио да лаје са испруженим језиком.

Према њеним речима, то је био уметнички трик да се унесе акција у један угао слике, рекла је Лендерс.

„Фасцинантно је како га је ставио у сенку у углу, да би сцена била узбудљивија и да убаци тренутак акције”, рекла је она.

Рођен у Делфту 1589. године, Ван де Вене је постао свестрани сликар златног доба Холандије и иако никада није достигао славу Рембранта, био је популаран. 

Рад са Катсом, песником и филозофом најпознатијим по моралистичким емблематским књигама, учинио га је посебно познатим његовим савременицима.