Ljubav bez granica LEPA ALBANKA JE IMALA 15, A NJEN SUPRUG 37 GODINA KADA SU SE VENČALI Sada u surovim uslovima Golije podižu 5 ćerki

Imaju pet ćerki i žive u selu Goševo na Goliji, gde su uslovi za život surovi, pogotovo zimi. Deca do škole u jednom pravcu imaju više od 13 km, ali uprkos svemu - oni su nasmejani i srećni.

Ova mlada Albanka zaljubila se u Srbina, njihova ljubavna priča počela je na neobičan način u Albaniji, a ova mlada i hrabra žena ističe da se nijedne sekunde nije pokajala zbog svoje odluke.

- Kuma je došla u moje selo da me poseti sa svojim kumom i tako smo se upoznali 6. marta 2013, a uzeli smo se 28. aprila iste godine. Tada sam imala 15 godina, a Duško 37. Danas je veoma teško naći osobu sa kojom ćeš deliti i dobro i zlo, sa kojom ćeš osnovati porodicu - ispričala je Klodijana.

Albanka i Srbin imaju pet ćerki
Kako je rekla Klodijana, godine, druga država, veroispovest, drugačija kultura i običaji nisu bili prepreka.

- Ja sam katolkinja iz Albanije, plašila sam se kako će sve izgledati kada dođem u Srbiju. Bilo je u početku povuci - potegni, nisam razumela ni jezik, sve mi je bilo novo. Ali, eto, izgleda da je Bog umešao prste i sve je ispalo kako treba. Mi smo već 11 godina zajedno i uvek smo tu jedno za drugo.

Sada imaju pet ćerki, a iako odrastaju u teškim uslovima, jer Golija zna da bude zimi veoma surova, te živa na termometru ode u debeli minus, niko od njih se ne žali. A samo do škole u jednom smeru imaju više od 13 km.

- Najstarija ćerka ima 10 godina, a najmlađa godinu i po dana. Snalazimo se kako znamo - kaže kroz osmeh Klodijana.

Prihvatili su je kao rođeno dete
Kada je pristala da se uda, znala je da Duškova finansijska situacija nije najbolja.

- Znala sam sve, ali ako smo mi dobri ljudi, sve će da se sredi. Džabe ako imaš sve, a nemaš ljubav. Ako nema sloge u porodici, sve drugo ne vredi.

Kada se preselila u Duškov dom, naglašava da ju je njegova porodica prihvatila kao svoje rođeno dete.

- Moje zaove, to ne mogu nikad da zaboravim, plakale su od sreće kada sam došla. Gledale su me ne kao snaju, već kao svoje dete, a i stvarno sam bila devojčica. Kada sam se prvi put porodila, bila sam mlada i neiskusna, mnogo su mi se našle, pomagale i izlazile u susret.

Oboje su vrlo vredni, te se trude da svojoj deci obezbede što bolju budućnost.
- Uglavnom sam kod kuće sa decom, koliko mogu pomažem mužu oko radova u polju. Duško se bavi poljoprivredom, radio je i sa drvima, gde god ga ko pozove, ide da pomaže - objašnjava.

Živeli bez kupatila i vode
 

Do skoro su živela u staroj kući koja je pripadala svekru i svekrvi, u kojoj nije bilo ni vode, ni kupatila.
 

- Nažalost, njih nisam upoznala. Ta kuća je u trošnom stanju, vrlo stara, ali zajedno smo se borili. Odlučili smo da gradimo nešto svoje. Moja Radica, zaovina ćerka, prijvila nas je u Humanitarnu organizaciju "Srbi za Srbe". Verovala sam da će nam dobri ljudi pomoći, a onda se u sve uključila i naša draga Dragana Mirković. Mi smo uspeli da sazidamo do druge ploče, a onda je stigla pevačica i puno nam pomogla sa prijateljima i za sedam meseci je sve završeno.

Žena Blic