DEO SMO PROJEKTA KOJI BRINE O ZAGAĐENJU NAJVEĆE EVROPSKE REKE Zdravlje Dunava je zajednička odgovornost

Ovo  43 metra dugo i 11 metara široko plovilo jedan je od najvažnijih instrumenata velikog međunarodnog istraživačko-inovacionog projekta Sundanse, koji okuplja 20 partnera iz 10 evropskih zemalja. Njegov osnovni cilj je razvoj održivih, naučno zasnovanih rešenja za upravljanje sedimentima u slivu Dunava i Crnog mora.

Sediment, odnosno rečni talog, jedan je od  medijuma životne sredine kojem se nije posvećivala dovoljna pažnja. A upravo sediment apsorbuje sve zagađujuće materije koje u ovom konkretnom slučaju Dunav nosi. Međutim, dok se o zagađenju vode dosta govori, rade se uzorkovanja, redovni monitorinzi... sediment se prilično zanemaruje, iako je utvrđeno, i to na mnogo lokacija duž reke, da je upravo sediment predstavljao izvor velikog zagađenja. 

Sundanse je skraćenica za Sustainable Sediment Solutions for the Danube–Black Sea system. Projekat koji se realizuje u okviru programa Horizont Evropa, traje četiri godine i deo je šire EU misije „Restore Our Ocean and Waters”.

Naime, zagađujuće materije mogu da stoje „zarobljene” u sedimentu decenijama, ali situacije kao što su sve češće sušne godine koje dovode do značajnog pada vodostaja,  mogu prouzrokovati pomeranje sedimenta, rastvaranje određenog dela toksičnih supstanci, njihov prelazak u vodu čime postaju dostupnije živim organizmima, ulaze u lanac ishrane i na kraju stižu i do čoveka. 

– Predugo se zdravlje Dunava smatralo nacionalnim problemom, ali reka ne poznaje granice. Regionalna misija Rexdana pokazala je da problem u jednoj zemlji utiče na ceo ekosistem nizvodno. Ovo je snažan korak ka istinski jedinstvenoj strategiji za budućnost Dunava – poruka je dr Lučijana Georgeskua, koordinatora projekta Sundanse, inače profesora na Univerzitetu „Dunarea de Jos“ u rumunskom Galacu.

Partneri iz Rumunije imaju veoma važnu ulogu u okviru projekta. Njihov fokus je, naime, na sprovođenju  mikrobioloških i bioloških  analiza  sedimenta i vode koristeći savremene metode za identifikaciju mikroorganizama, patogena i bioindikatora, kao i za procenu biološkog odgovora ekosistema. Time se omogućava povezivanje podataka o zagađenju sa biološkim efektima – što je ključno za sveobuhvatno razumevanje zdravlja rečnih sistema. Tome treba dodati da se na brodu Rexdan analize uzetih uzoraka rade odmah na terenu, čime se dobijaju brzi i pouzdani podaci koji su uporedivi za sve zemlje učesnice.

U devet laboratorija na brodu Rexdan istraživači su angažovani i na analiziranju drugih aspekata dunavskog ekosistema, od kvaliteta vode i sedimenata do vazduha. Između ostalog, prati se kako aktivnosti poput izmuljivanja ili gradnje infrastrukture, kao što su mostovi, utiče na stabilnost sedimenta, njegovu količinu, oslobađanje zagađenja...   „Naš zadatak nije samo da prikupljamo podatke, već na izvestan način dajemo glas Dunavu, pokazujući precizno kako poremećen tok sedimenata iscrpljuje ekosisteme i menja karakter te velike reke“, pojašnjava dr Maksim Arseni, istraživač sa Univerziteta „Dunarea de Jos“.

Srbija, inače, učestvuje u ovom projektu kroz više organizacija, uključujući Prirodno-matematički fakultet i Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu i Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“. Prirodno-matematički fakultet iz Novog Sada ima specifičan zadatak da prati prisustvo i vrstu mikroplastike u uzorcima sedimenta izabranih lokaliteta.

– Sediment je malo drugačiji medijum koji dugotrajnije prihvata zagađenje i ono trajnije ostaje u njemu. Neke vrste pesticida ili njihovih metabolita mogu se naći u sedimentu nakin 30, 40 godina, s obzirom na njihovu postojanost, odnosno perzistentnost – kaže nam dr Aleksandra Tubić, redovi profesor na PMF-u i koordinatorka Sundanse projekta u našoj zemlji. – Što se tiče mikroplastike, mi je mnogo više očekujemo u vodi, zbog samih osobina plastike, ali je ima i u sedimentu. 

Jer, plastika je lagana, u mnogim slučajevima manje gustineod vode te je najviše ima na površini, ali ima i težih polimera koji se zadržavaju u sedimentu. To, naravno, nisu čisti polimeri, već tokom procesa proizvodnje, recimo automobilskih guma ili drugih proizvoda koje svakodnevno koristimo, oni dobijajuu različite aditive, koji ih mogu otežati i više ih pomerati ka sedimentu. 
U tom svetlu je uloga Prirodno-matematičkog fakulteta u projektu veoma važna jer analiza prisustva i vrste mikroplastike u sedimentima doprinosi razumevanju kako ona ulazi i cirkuliše u rečnim sedimentima. 

Pored glavnog fokusa Sundanse projekta, ovo je izuzetno značajan aspekt, jer mikroplastika predstavlja sve veći izazov u zaštiti voda i sedimenata, a podaci koje će se prikupiti pomoći će boljem razumevanju izvora i sudbine ovih čestica u rečnim ekosistemima. Kroz projekat se, stoga, razvijaju alati za praćenje, modelovanje i unapređenje kvaliteta i toka sedimenta, sa posebnim naglaskom na očuvanje rečnih i priobalnih ekosistema, kao i predikciju potencijalnih problema. Pored toga, biće izrađena i praktična strategija – svojevrsni priručnik za održivo upravljanje sedimentima, koji će pomoći da se identifikuju problemi i sprovedu konkretne intervencije u različitim regijama.