ДЕО СМО ПРОЈЕКТА КОЈИ БРИНЕ О ЗАГАЂЕЊУ НАЈВЕЋЕ ЕВРОПСКЕ РЕКЕ Здравље Дунава је заједничка одговорност

Овo  43 метра дуго и 11 метара широко пловило један је од најважнијих инструмената великог међународног истраживачко-иновационог пројекта Sundаnsе, који окупља 20 партнера из 10 европских земаља. Његов основни циљ је развој одрживих, научно заснованих решења за управљање седиментима у сливу Дунава и Црног мора.

Седимент, односно речни талог, један је од  медијума животне средине којем се није посвећивала довољна пажња. А управо седимент апсорбује све загађујуће материје које у овом конкретном случају Дунав носи. Међутим, док се о загађењу воде доста говори, раде се узорковања, редовни мониторинзи... седимент се прилично занемарује, иако је утврђено, и то на много локација дуж реке, да је управо седимент представљао извор великог загађења. 

Sundanse је скраћеница за Sustainable Sediment Solutions for the Danube–Black Sea system. Пројекат који се реализује у оквиру програма Хоризонт Европа, траје четири године и део је шире ЕУ мисије „Ресторе Оур Оцеан анд Wатерс”.

Наиме, загађујуће материје могу да стоје „заробљене” у седименту деценијама, али ситуације као што су све чешће сушне године које доводе до значајног пада водостаја,  могу проузроковати померање седимента, растварање одређеног дела токсичних супстанци, њихов прелазак у воду чиме постају доступније живим организмима, улазе у ланац исхране и на крају стижу и до човека. 

– Предуго се здравље Дунава сматрало националним проблемом, али река не познаје границе. Регионална мисија Rexdanа показала је да проблем у једној земљи утиче на цео екосистем низводно. Ово је снажан корак ка истински јединственој стратегији за будућност Дунава – порука је др Лучијана Георгескуа, координатора пројекта Sundаnsе, иначе професора на Универзитету „Дунареа де Јос“ у румунском Галацу.

Партнери из Румуније имају веома важну улогу у оквиру пројекта. Њихов фокус је, наиме, на спровођењу  микробиолошких и биолошких  анализа  седимента и воде користећи савремене методе за идентификацију микроорганизама, патогена и биоиндикатора, као и за процену биолошког одговора екосистема. Тиме се омогућава повезивање података о загађењу са биолошким ефектима – што је кључно за свеобухватно разумевање здравља речних система. Томе треба додати да се на броду Rexdan анализе узетих узорака раде одмах на терену, чиме се добијају брзи и поуздани подаци који су упоредиви за све земље учеснице.

У девет лабораторија на броду Rexdan истраживачи су ангажовани и на анализирању других аспеката дунавског екосистема, од квалитета воде и седимената до ваздуха. Између осталог, прати се како активности попут измуљивања или градње инфраструктуре, као што су мостови, утиче на стабилност седимента, његову количину, ослобађање загађења...   „Наш задатак није само да прикупљамо податке, већ на известан начин дајемо глас Дунаву, показујући прецизно како поремећен ток седимената исцрпљује екосистеме и мења карактер те велике реке“, појашњава др Максим Арсени, истраживач са Универзитета „Дунареа де Јос“.

Србија, иначе, учествује у овом пројекту кроз више организација, укључујући Природно-математички факултет и Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду и Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине“. Природно-математички факултет из Новог Сада има специфичан задатак да прати присуство и врсту микропластике у узорцима седимента изабраних локалитета.

– Седимент је мало другачији медијум који дуготрајније прихвата загађење и оно трајније остаје у њему. Неке врсте пестицида или њихових метаболита могу се наћи у седименту накин 30, 40 година, с обзиром на њихову постојаност, односно перзистентност – каже нам др Александра Тубић, редови професор на ПМФ-у и координаторка Sundаnsе пројекта у нашој земљи. – Што се тиче микропластике, ми је много више очекујемо у води, због самих особина пластике, али је има и у седименту. 

Јер, пластика је лагана, у многим случајевима мање густинеод воде те је највише има на површини, али има и тежих полимера који се задржавају у седименту. То, наравно, нису чисти полимери, већ током процеса производње, рецимо аутомобилских гума или других производа које свакодневно користимо, они добијајуу различите адитиве, који их могу отежати и више их померати ка седименту. 
У том светлу је улога Природно-математичког факултета у пројекту веома важна јер анализа присуства и врсте микропластике у седиментима доприноси разумевању како она улази и циркулише у речним седиментима. 

Поред главног фокуса Sundаnsе пројекта, ово је изузетно значајан аспект, јер микропластика представља све већи изазов у заштити вода и седимената, а подаци које ће се прикупити помоћи ће бољем разумевању извора и судбине ових честица у речним екосистемима. Кроз пројекат се, стога, развијају алати за праћење, моделовање и унапређење квалитета и тока седимента, са посебним нагласком на очување речних и приобалних екосистема, као и предикцију потенцијалних проблема. Поред тога, биће израђена и практична стратегија – својеврсни приручник за одрживо управљање седиментима, који ће помоћи да се идентификују проблеми и спроведу конкретне интервенције у различитим регијама.