VELIKA SVETINJA DO KOJE SE TEŠKO STIŽE Manastir Uvac više puta se dizao iz pepela, oko njega raste posebna divlja vinova loza

Prema dostupnim podacima, manastir Uvac je izgrađen u 13. veku kao svojevrsna brana bogumilskoj jeresi i nadirućem islamu. Veruje se da je ovaj manastir zadužbina Nemanjića, iako nije poznato ko je tačno ktitor, a podatak iz jedne crkvene knjige iz 1622. godine svedoči da je ovo zdanje posvećeno rođenju Presvete Bogordice.

- Od kad znamo za sebe, znamo i za ovaj manastir. To je naša svetinja koja nam pruža duhovni mir. Bio je rušen i spaljivan, ali se uvek dizao kao feniks iz pepela. U neka davna vremena, kako su pričali naši preci, manastir Uvac bio je od suštinskog značaja za opstanak Srba u ovom kraju - kaže za agenciju Rina jedan od meštana sela Stublo u čijoj blizini se manastir i nalazi.

Manastir Uvac dugo vremena je bio potpuno zapušten i napušten, ali zahvaljujući istraživanjima i radu Narodnog muzeja iz Užica početkom devedesetih sagrađeni su i osveštani crkva i konak, a ceo kompleks je stavljen pod zaštitu države. Na Malu Gospojinu 1995. manastir Uvac je ponovo oživeo posle gotovo tri veka.

Manastir Uvac pripada Žičkoj eparhiji i ističe se posebnom prirodnom lepotom koji ga okružuje. Nestvarni krajolici stvaraju poseban doživljaj svim putnicima namernicima koji se odluže da posete ovu svetinju.

- Ovde i danas možete videti divlju vinovu lozu, za koju se tvrdi da je rasla još u doba starog manastira. Ovuda prolaze samo putnici namernici, tokom letnjih meseci bude dosta posetilaca. Tokom zime je manje. Nama meštanima je velika sreća i čast što živimo u blizini ovakve svetinje - ističe sagovornik Rine.