ВЕЛИКА СВЕТИЊА ДО КОЈЕ СЕ ТЕШКО СТИЖЕ Манастир Увац више пута се дизао из пепела, око њега расте посебна дивља винова лоза

Према доступним подацима, манастир Увац је изграђен у 13. веку као својеврсна брана богумилској јереси и надирућем исламу. Верује се да је овај манастир задужбина Немањића, иако није познато ко је тачно ктитор, а податак из једне црквене књиге из 1622. године сведочи да је ово здање посвећено рођењу Пресвете Богордице.

- Од кад знамо за себе, знамо и за овај манастир. То је наша светиња која нам пружа духовни мир. Био је рушен и спаљиван, али се увек дизао као феникс из пепела. У нека давна времена, како су причали наши преци, манастир Увац био је од суштинског значаја за опстанак Срба у овом крају - каже за агенцију Рина један од мештана села Стубло у чијој близини се манастир и налази.

Манастир Увац дуго времена је био потпуно запуштен и напуштен, али захваљујући истраживањима и раду Народног музеја из Ужица почетком деведесетих саграђени су и освештани црква и конак, а цео комплекс је стављен под заштиту државе. На Малу Госпојину 1995. манастир Увац је поново оживео после готово три века.

Манастир Увац припада Жичкој епархији и истиче се посебном природном лепотом који га окружује. Нестварни крајолици стварају посебан доживљај свим путницима намерницима који се одлуже да посете ову светињу.

- Овде и данас можете видети дивљу винову лозу, за коју се тврди да је расла још у доба старог манастира. Овуда пролазе само путници намерници, током летњих месеци буде доста посетилаца. Током зиме је мање. Нама мештанима је велика срећа и част што живимо у близини овакве светиње - истиче саговорник Рине.