"NE ZNATE VI, DECO MOJA, ŠTA ZNAČI GLAD" Reči patrijarha Pavla nateraće vas na razmišljanje, ovo je čuvena priča o mrvicama hleba

Iako nikada nije zvanično proglašen za sveca, u srcima ljudi on to odavno jeste. 

Njegove reči i postupci i danas se prepričavaju kao tihi podsetnik na to kako izgleda prava vera, ne u rečima, već u delima. Jedna od najdirljivijih priča o njemu govori o mrvicama hleba.

Večera koja je postala životna lekcija

Na prijemu kod tadašnjeg predsednika Srbije i Crne Gore, Svetozara Marovića, među zvanicama su se našli i patrijarh Pavle i Kofi Anan. Tokom večere, u vreme posta, za patrijarha je bilo servirano skromno jelo, riba, povrće i hleb. 

Kada je završio sa obrokom, pred njim je ostala salveta puna mrvica. Dok su drugi razgovarali, patrijarh Pavle je pažljivo, tiho i strpljivo skupljao svaku mrvicu i pojeo je. 

Kada su ga zbunjeni prisutni upitali zašto to radi, odgovorio je mirno, ali rečima koje su duboko dotakle sve za stolom: "Ne znate vi, deco moja, šta znači glad i koliko je dece širom sveta gladno, a mi bacamo hleb pored stola i u kontejnere. Nekima one predstavljaju život i nadu, a mi ih se tako lako odričemo. Setite se svaki put gladne dece širom Afrike i sveta kada vidite mrvice pored stola." 

Tišina je preplavila prostoriju. Gosti su ostali zamišljeni, posramljeni i duboko potreseni njegovom jednostavnom, ali snažnom porukom.

Poštovanje prema hlebu, nauk za život

Da ovo nije bila usputna gesta, potvrđuju i sestre iz manastira Gračanica, gde je patrijarh često boravio. Svaki put bi ih opomenuo ako bi se hleb prosuo ili ako bi ostale mrvice na stolu. 

Njegov odnos prema hrani bio je lekcija o zahvalnosti, ne zato što je hleb samo namirnica, već zato što je simbol Božjeg blagoslova i truda čoveka. 

Pouka iz detinjstva koja je oblikovala svetitelja

Arhimandrit Jovan Radosavljević, u knjizi "S patrijarhom Pavlom kroz život", zabeležio je priču koja otkriva odakle potiče Pavlovo poštovanje prema hlebu.

"Jednom prilikom grickao sam koru hleba, a ono što je zagorelo ostavio sam na kraj tanjira. Pavle me je upitao zašto sam to uradio, a kad sam mu rekao da neću da jedem jer je zagorelo, uzeo mi je to zagorelo parče hleba i pojeo. Tako me je zastideo bez ijedne reči, da više nikada nisam ostavio mrvicu hleba van tanjira ili neko zagorelo parče", piše arhimandrit Jovan.

Taj gest, tih i nenametljiv, bio je više od pouke. Bio je svedočanstvo o čoveku koji je celog života živeo ono što je propovedao, skromnost, zahvalnost i poštovanje prema svakom daru, ma koliko mali bio. 

Zaveštanje skromnog čoveka

U vremenu kada se sve meri količinom i izgledom, priča o patrijarhu Pavlu i mrvicama hleba vraća nas suštini. Uči nas da ono što je malo, često ima najveću vrednost, ako u sebi nosi poštovanje, ljubav i zahvalnost. 

Jer, za njega, svaka mrvica bila je sveta. 

(Ona.rs)