"НЕ ЗНАТЕ ВИ, ДЕЦО МОЈА, ШТА ЗНАЧИ ГЛАД" Речи патријарха Павла натераће вас на размишљање, ово је чувена прича о мрвицама хлеба

Иако никада није званично проглашен за свеца, у срцима људи он то одавно јесте. 

Његове речи и поступци и данас се препричавају као тихи подсетник на то како изгледа права вера, не у речима, већ у делима. Једна од најдирљивијих прича о њему говори о мрвицама хлеба.

Вечера која је постала животна лекција

На пријему код тадашњег председника Србије и Црне Горе, Светозара Маровића, међу званицама су се нашли и патријарх Павле и Кофи Анан. Током вечере, у време поста, за патријарха је било сервирано скромно јело, риба, поврће и хлеб. 

Када је завршио са оброком, пред њим је остала салвета пуна мрвица. Док су други разговарали, патријарх Павле је пажљиво, тихо и стрпљиво скупљао сваку мрвицу и појео је. 

Када су га збуњени присутни упитали зашто то ради, одговорио је мирно, али речима које су дубоко дотакле све за столом: "Не знате ви, децо моја, шта значи глад и колико је деце широм света гладно, а ми бацамо хлеб поред стола и у контејнере. Некима оне представљају живот и наду, а ми их се тако лако одричемо. Сетите се сваки пут гладне деце широм Африке и света када видите мрвице поред стола." 

Тишина је преплавила просторију. Гости су остали замишљени, посрамљени и дубоко потресени његовом једноставном, али снажном поруком.

Поштовање према хлебу, наук за живот

Да ово није била успутна геста, потврђују и сестре из манастира Грачаница, где је патријарх често боравио. Сваки пут би их опоменуо ако би се хлеб просуо или ако би остале мрвице на столу. 

Његов однос према храни био је лекција о захвалности, не зато што је хлеб само намирница, већ зато што је симбол Божјег благослова и труда човека. 

Поука из детињства која је обликовала светитеља

Архимандрит Јован Радосављевић, у књизи "С патријархом Павлом кроз живот", забележио је причу која открива одакле потиче Павлово поштовање према хлебу.

"Једном приликом грицкао сам кору хлеба, а оно што је загорело оставио сам на крај тањира. Павле ме је упитао зашто сам то урадио, а кад сам му рекао да нећу да једем јер је загорело, узео ми је то загорело парче хлеба и појео. Тако ме је застидео без иједне речи, да више никада нисам оставио мрвицу хлеба ван тањира или неко загорело парче", пише архимандрит Јован.

Тај гест, тих и ненаметљив, био је више од поуке. Био је сведочанство о човеку који је целог живота живео оно што је проповедао, скромност, захвалност и поштовање према сваком дару, ма колико мали био. 

Завештање скромног човека

У времену када се све мери количином и изгледом, прича о патријарху Павлу и мрвицама хлеба враћа нас суштини. Учи нас да оно што је мало, често има највећу вредност, ако у себи носи поштовање, љубав и захвалност. 

Јер, за њега, свака мрвица била је света. 

(Ona.rs)