RODILO ČAK DVA PUTA VIŠE, STRANCI SVE VIŠE TRAŽE SRPSKU PŠENICU! Za svega tri meseca prodato 326.000 tona u inostranstvu, a samo u ovu zemlju izvezeno 170.000 tona!
Na pragu smo još jedne setve pšenice kada se misli i o površinama na kojima će biti posejano novo hlebno zrno.
U tom planiranju, poljoprivrednicima je značajno i kako se rod pšenice iz ove žetve prodaje jer žitarice imamo uvek duplo više nego što su nam potrebe.
U ovoj žetvi dobili smo oko 3,6 miliona tona pšenice, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, a treba nam najviše1,5 miliona tona. Prošle ekonomske godine izvezli smo 1.139.000 tona pšenice pa s razlogom postoji interesovanje kako ide izvoz viška hlebnog zrna uoči nove setve žitarice.
Podaci o tome iz Žitounije mogu proizvođače da ohrabre jer smo u julu, avgustu i septembru na strana tržišta prodali 326.000 tona, najviše u Italiju preko 170.000, na ostala tržišta preko luke Konstanca više od 49.000 tona i ostatak našim tradicionalnim kupcima iz bivših u jugoslovenskih republika.
Tona pšenice u izvozu se prodavala za nepunih 200 evra po toni u julu, a u avgustu za 186 evra po toni.
Traženo i naše brašno
Paralelno sa izvozom pšenice i naše brašno se dobro kupovalo na drugim tržištima. U julu i avgustu prodato je 35.675 tona tradicionalnim kupcima iz okruženja Crnoj Gori, Bosni i Severnoj Makedoniji.
- Brašna smo prošle godine izvezli 178.530 tona i s tim količinama možemo da budemo zadovoljni - kazao je direktor Žitounije Zdravko Šajatović i naveo da je izvozna cena brašna u prošloj ekonomskoj godini bila, u proseku, 271 evro po toni.
Po rečima direktora Žitounije Zdravka Šajatovića za Dnevnik, start nove ekonomske godine, koja u poljoprivredi počinje od jula, odlično je krenuo, imajući u vidu tromesečni obim izvoza od više od 330.000 tona. - Priželjkujemo da u narednim mesecima izvoz ide isto tako dobro i da pšenice mesečno prodamo bar 100.000 tona , ali to će zavisiti od geopolitičkih prilika i od količina koje imaju najveći proizvođači Rusija, Kanada, Argentina, SAD, Australija, Ukrajina... koje vagaju gde će i kome prodati svoje zalihe i po kojoj ceni - naveo je Šajatović. - Mi smo u izvozu opredeljeni na tržišta u okruženju i na luku Konstancu i Italiju. Ali smo i deo svetskog tržišta i zato sve što se dešava na tom tržištu utiče i na naše domaće izvozne prilike. Veliku konkurenciju imamo od susedne Rumunije i njihove luke u Konstanci, preko koje i trgujemo, zatim Bugarske i Mađarska, gde je pšenica takođe dobro rodila.
Priželjkujemo da u narednim mesecima izvoz bude dobar, kao tokom jula i avgusta, i da pšenice mesečno prodamo bar 100.000 tona (direktor Žitounije Zdravko Šajatović)
- U septembru smo prodali 82.000tona, što se može oceniti kao pad u izvozu. Simboličan je bio izvoz u Rumuniju, svega 3.000 tona, dok smo na italijansko tržište najviše žita prodali i u septembru, preko 46.000 tona - kazao je Šajatović, smatrajući da je do pada u izvozu najverovatnije došlo što nismo bili konkurentni u ceni u odnosu na Bugarsku i Rumuniji.
