РОДИЛО ЧАК ДВА ПУТА ВИШЕ, СТРАНЦИ СВЕ ВИШЕ ТРАЖЕ СРПСКУ ПШЕНИЦУ! За свега три месеца продато 326.000 тона у иностранству, а само у ову земљу извезено 170.000 тона!
На прагу смо још једне сетве пшенице када се мисли и о површинама на којима ће бити посејано ново хлебно зрно.
У том планирању, пољопривредницима је значајно и како се род пшенице из ове жетве продаје јер житарице имамо увек дупло више него што су нам потребе.
У овој жетви добили смо око 3,6 милиона тона пшенице, по подацима Републичког завода за статистику, а треба нам највише1,5 милиона тона. Прошле економске године извезли смо 1.139.000 тона пшенице па с разлогом постоји интересовање како иде извоз вишка хлебног зрна уочи нове сетве житарице.
Подаци о томе из Житоуније могу произвођаче да охрабре јер смо у јулу, августу и септембру на страна тржишта продали 326.000 тона, највише у Италију преко 170.000, на остала тржишта преко луке Констанца више од 49.000 тона и остатак нашим традиционалним купцима из бивших у југословенских република.
Тона пшенице у извозу се продавала за непуних 200 евра по тони у јулу, а у августу за 186 евра по тони.
Тражено и наше брашно
Паралелно са извозом пшенице и наше брашно се добро куповало на другим тржиштима. У јулу и августу продато је 35.675 тона традиционалним купцима из окружења Црној Гори, Босни и Северној Македонији.
- Брашна смо прошле године извезли 178.530 тона и с тим количинама можемо да будемо задовољни - казао је директор Житоуније Здравко Шајатовић и навео да је извозна цена брашна у прошлој економској години била, у просеку, 271 евро по тони.
По речима директора Житоуније Здравка Шајатовића за Дневник, старт нове економске године, која у пољопривреди почиње од јула, одлично је кренуо, имајући у виду тромесечни обим извоза од више од 330.000 тона. - Прижељкујемо да у наредним месецима извоз иде исто тако добро и да пшенице месечно продамо бар 100.000 тона , али то ће зависити од геополитичких прилика и од количина које имају највећи произвођачи Русија, Канада, Аргентина, САД, Аустралија, Украјина... које вагају где ће и коме продати своје залихе и по којој цени - навео је Шајатовић. - Ми смо у извозу опредељени на тржишта у окружењу и на луку Констанцу и Италију. Али смо и део светског тржишта и зато све што се дешава на том тржишту утиче и на наше домаће извозне прилике. Велику конкуренцију имамо од суседне Румуније и њихове луке у Констанци, преко које и тргујемо, затим Бугарске и Мађарска, где је пшеница такође добро родила.
Прижељкујемо да у наредним месецима извоз буде добар, као током јула и августа, и да пшенице месечно продамо бар 100.000 тона (директор Житоуније Здравко Шајатовић)
- У септембру смо продали 82.000тона, што се може оценити као пад у извозу. Симболичан је био извоз у Румунију, свега 3.000 тона, док смо на италијанско тржиште највише жита продали и у септембру, преко 46.000 тона - казао је Шајатовић, сматрајући да је до пада у извозу највероватније дошло што нисмо били конкурентни у цени у односу на Бугарску и Румунији.