ДОБРА ВЕСТ СА ПАНОНСКИХ ПОЉА Ова попољопривредна кутура после рекордне сетве доноси ЕКСТРА ЗАРАДУ Засађена је на невероватних 60 000 хектара, а ево који су разлози
Завршава се сетва озиме уљане репице, која ће, претпоставља се, заузети скоро 60.000 хектара.
Сушна и топла клима утицала је на ниске приносе главних пољопривредних култура, што је повећало интересовање пољопривредника за репицу, али и друге озиме културе.
Очекује се да ће репице бити посејано за 20 посто више него у сетви 2024. године, када се по подацима Републичког завода за статистику род ове жетве у јуну скидао за скоро 48.500 хектара.
Имамо скоро 150.000 тона
Уљане репице, по статистици, добили смо у жетви 145.335 тона. Просечан принос по хектаур био је три тоне.
На неким пољима рода је било и више - 3,5 и 4 тоне, ако је била примењивана пуна агротехника и било мало и падавина.
Уљана репица је вишеструко корисна индустријска биљка. Семе репице користи се у прехрамбеној индустрији за произоводњу уља и за производњу биодизела. У просеку, хектар засејане уљане репице може дати 400 литара биодизела. Значајна је и као прва пчелиња паша и као предусев за стрна жита. Користи се и као сточна храна.
После три године, ратар из Инђије Радослав Адамовић казао је за Дневник да ће поново сејати уљану репицу. За поновну сетву определио се због суше, малих приноса и ниских цена примарних пољопривредних кулутра.
- Ни цена репице није богзна каква, коштала је око 55 динара, али и то је виша цена него кукуруза и пшенице - казао је Адамовић. Како је рекао, сетва ће га коштати око 140.000 динара по хектару са трошковима закупа.
57 динара коштала репица на почетку жетве
48.500 хектара било у овој жетви посејано уљаном репицом
Ратар из Суботице Маринко Кујунџић посејао је репицу на већој површини него прошле јесени. Упркос лошој клими, у жетви је био задовољан приносом од око две тоне по јутру.
- Била је скупља од пшенице - казао је Кујунџић. - На почетку жетве вредела је 57 динара, а после је појефтинила и коштала 52 динара. Ове јесени, рекао је, сејаће и пшеницу и јечам. Озиме културе показале су се као боље за сетву због климатских промена, пошто је род кукуруза и соје слаб.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.