(FOTO) IKONOPISANJE KAO TERAPIJA DUŠE I TELA Nakon borbe s najtežom bolešću Kristina je uzela četkicu u ruke i stvara predivna dela

Jedna od njih je Kristina Pavlović iz Kraljeva - žena nežne duše, velikog talenta i još većeg srca. Nakon što joj je pre dve godine dijagnostikovan multiplimijelom, rak koštane srži, umesto da klone duhom, Kristina je izabrala umetnost, veru i unutrašnju svetlost.

- Lečenje je bilo dugotrajno i iscrpljujuće - godinu dana hemoterapija, zračenja, a u januaru ove godine i transplantacija koštane srži. To je ta završna faza u procesu lečenja - priča Kristina za RINU.

Iako je u početku imala trenutke straha, besa i pitanja „zašto baš ja“, ubrzo je shvatila da odgovor nije važan - već da je ključ u prihvatanju i miru.

- Bitno je da prihvatite ono što vas je snašlo i nastavite dalje. Meni je bilo najvažnije šta moja deca misle o tome, kakvu poruku im šaljem. Sinu sam predala posao, promenila sam način ishrane, smanjila stres, trudila sam se da sebi više ne postavljam pitanje zašto, već sam se trudila da nastavim dalje - kaže ona.

Podrška porodice i ljudi koji su prošli sličan put bila joj je stub opstanka. Posebnu snagu davala joj je priča vaterpolistkinje Nastasija Nedimović, koja se izborila sa istom bolešću.

- Prošla je istu borbu kao i ja, iste bolove. Živa je i zdrava, trenira.. Kad bih posumnjala u sebe, govorila sam sebi ako je ona uspela, mogu i ja - priseća se Kristina teških dana.

U trenucima velikih preispitivanja, ova Kraljevčanka se vratila se detinjstvu, onome što je oduvek volela. Tako je pronašla svoj spas u ikonopisanju - njenoj neostvarenoj želji iz mladosti.

- Tragajući za dubljim smislom tokom svog lečenja, shvatila sam da mi ikonopisanje mnogo znači. Još u školi sam učila ikonopis kod oca Vladimira Blagojevića, a kasnije sam tokom lečenja nastavila kod Nenada Matovića. U periodima kada sam morala biti u izolaciji, dok su dani prolazili u tišini, ikone su postale moj svet - moj mir. Pisanje linija, mešanje boja, to je bila moja molitva, moj lek - priča Kristina.

Danas, svaka njena ikona nosi poruku o snazi, veri i nadi.

- Bog mi je kroz ikonopis dao novi put. Osećala sam se bolje, sigurnije, kao da me nešto leči iznutra. Dobila sam mir i osećaj da nisam sama -priznaje.

Njena priča svedoči da čak i iz najtežih iskušenja može izrasti svetlost, ako čovek odluči da je traži.

- Olako trošimo život na pogrešne stvari. Trčimo za materijalnim, a zanemarujemo ono što nam duša šapuće. Treba da se vratimo pravim vrednostima - porodici, zdravlju i miru - poručuje Kristina Pavlović.