PLANETA NA IZDISAJU, STOTINE MILIONA LJUDI JE VEĆ UGROŽENO! Svet puca 2030. godine?

Koralni grebeni, dom četvrtine svih morskih vrsta, sada su na putu dugoročnog kolapsa, što bi moglo da ugrozi i živote stotina miliona ljudi, navodi se u novom izveštaju.

Izveštaj koji je sastavio međunarodni tim naučnika i konzervatora upozorava da je svet "na ivici" i drugih opasnih prekretnica - od propadanja Amazonije i kolapsa glavnih okeanskih struja, do gubitka ledenih ploča na Antarktiku i Grenlandu.

"Više ne možemo da govorimo o tačkama preokreta kao o budućem riziku. Prvi talas masovnog propadanja koralnih grebena već je započeo", izjavio je voditelj istraživanja, prof. Tim Lenton sa Univerziteta u Ekseteru.

Istraživanje, koje je finansirao fond vlasnika "Amazona" Džefa Bezosa, okupilo je 160 naučnika iz 87 institucija i 23 zemlje, a njihova procena glasi: koralni grebeni dostigli su tačku preokreta kada se globalna temperatura povisi između 1 i 1,5 °C u odnosu na predindustrijsko razdoblje, s kritičnim pragom od 1,2 °C.

Trenutno je svet već na oko 1,4 °C.

"Ako se temperature ne vrate barem na 1,2 °C, a idealno na 1 °C, koralni grebeni više neće postojati u značajnim razmerama", navodi se dalje u izveštaju.

Sada smo u neistraženom području

Koralni grebeni suočeni su s četvrtim i najtežim globalnim pitanjem njihove egzistencije ikad zabeleženim, a koje traje od januara 2023. godine.

Više od 80 odsto grebena u preko 80 zemalja pogođeno je ekstremnim temperaturama mora, zbog čega naučnici tvrde da su grebeni sada "u neistraženom području".

Posebno su pogođeni Karibi, gde kombinacija morskih toplotnih talasa, bolesti i gubitka biološke raznolikosti preti potpunim urušavanjem ekosistema.

Ne slažu se svi naučnici da je kraj neizbežan.

Prof. Piter Mumbaj sa Univerziteta Kvinslend smatra da, iako su grebeni u ozbiljnom padu, postoje dokazi da se korali mogu prilagoditi i preživeti čak i pri 2 °C globalnog zagrevanja.

Upozorenje: Ovo je nova realnost; Za tri meseca umrlo 16.500 ljudi

"Koralni grebeni bi trebalo agresivno da deluju na klimatske promene i bolju lokalnu zaštitu", rekao je Mumbaj, upozorivši da ne smemo stvoriti utisak da su grebeni već izgubljeni.

"Bojim se da će društvo jednostavno odustati od koralnih grebena ako pomisli da ih više nije moguće spasiti", objasnio je on.

Slično misli i dr. Majk Beret iz Svetskog fonda za divlji život (World wildlife fond), koji kaže da je "očuvanje grebena sada važnije nego ikad".

Ističe da postoje tzv. utočišta - područja gde posledice klimatskih promena još nisu toliko izraženi - i da bi upravo ta mesta trebalo hitno zaštititi.

"Moramo osigurati seme obnove za budućnost u kojoj bi uspeli da stabilizujemo klimu", kaže Beret

Sledeći na udaru glečeri i Amazonija

Lenton upozorava i da su zapadni Antarktik i Grenland "opasno blizu" svojih tačaka preokreta jer ubrzano gube led, što direktno pridonosi porastu nivoa mora.

Prema trenutnim projekcijama, granica od 1,5 °C bit će probijena oko 2030. godine, što nas uvodi u zonu još većih rizika, rekao je on.

Nestaju zabrinjavajućom brzinom: "Bez njih sve umire"

Slično stanje je i u Amazoniji, gde kombinacija deforestacije i klimatske krize preti urušavanjem najveće svetske prašume.

Ipak, izveštaj završava s tračkom optimizma, jer autoriu navode da se u društvu već događaju pozitivne tačke preokreta, poput ubrzanog prelaska na električna vozila i obnovljive izvore energije.

"Trka je počela", zaključuje Lenton, pa još dodaj: "Moramo ubrzati te pozitivne promene ako želimo da izbegnemo katastrofalne posledice koje će doneti dalje klimatske prekretnice."