ПЛАНЕТА НА ИЗДИСАЈУ, СТОТИНЕ МИЛИОНА ЉУДИ ЈЕ ВЕЋ УГРОЖЕНО! Свет пуца 2030. године?

Корални гребени, дом четвртине свих морских врста, сада су на путу дугорочног колапса, што би могло да угрози и животе стотина милиона људи, наводи се у новом извештају.

Извештај који је саставио међународни тим научника и конзерватора упозорава да је свет "на ивици" и других опасних прекретница - од пропадања Амазоније и колапса главних океанских струја, до губитка ледених плоча на Антарктику и Гренланду.

"Више не можемо да говоримо о тачкама преокрета као о будућем ризику. Први талас масовног пропадања коралних гребена већ је започео", изјавио је водитељ истраживања, проф. Тим Лентон са Универзитета у Ексетеру.

Истраживање, које је финансирао фонд власника "Амазона" Џефа Безоса, окупило је 160 научника из 87 институција и 23 земље, а њихова процена гласи: корални гребени достигли су тачку преокрета када се глобална температура повиси између 1 и 1,5 °Ц у односу на прединдустријско раздобље, с критичним прагом од 1,2 °Ц.

Тренутно је свет већ на око 1,4 °Ц.

"Ако се температуре не врате барем на 1,2 °Ц, а идеално на 1 °Ц, корални гребени више неће постојати у значајним размерама", наводи се даље у извештају.

Сада смо у неистраженом подручју

Корални гребени суочени су с четвртим и најтежим глобалним питањем њихове егзистенције икад забележеним, а које траје од јануара 2023. године.

Више од 80 одсто гребена у преко 80 земаља погођено је екстремним температурама мора, због чега научници тврде да су гребени сада "у неистраженом подручју".

Посебно су погођени Кариби, где комбинација морских топлотних таласа, болести и губитка биолошке разноликости прети потпуним урушавањем екосистема.

Не слажу се сви научници да је крај неизбежан.

Проф. Питер Мумбај са Универзитета Квинсленд сматра да, иако су гребени у озбиљном паду, постоје докази да се корали могу прилагодити и преживети чак и при 2 °Ц глобалног загревања.

Упозорење: Ово је нова реалност; За три месеца умрло 16.500 људи

"Корални гребени би требало агресивно да делују на климатске промене и бољу локалну заштиту", рекао је Мумбај, упозоривши да не смемо створити утисак да су гребени већ изгубљени.

"Бојим се да ће друштво једноставно одустати од коралних гребена ако помисли да их више није могуће спасити", објаснио је он.

Слично мисли и др. Мајк Берет из Светског фонда за дивљи живот (World wildlife fond), који каже да је "очување гребена сада важније него икад".

Истиче да постоје тзв. уточишта - подручја где последице климатских промена још нису толико изражени - и да би управо та места требало хитно заштитити.

"Морамо осигурати семе обнове за будућност у којој би успели да стабилизујемо климу", каже Берет

Следећи на удару глечери и Амазонија

Лентон упозорава и да су западни Антарктик и Гренланд "опасно близу" својих тачака преокрета јер убрзано губе лед, што директно придоноси порасту нивоа мора.

Према тренутним пројекцијама, граница од 1,5 °Ц бит ће пробијена око 2030. године, што нас уводи у зону још већих ризика, рекао је он.

Нестају забрињавајућом брзином: "Без њих све умире"

Слично стање је и у Амазонији, где комбинација дефорестације и климатске кризе прети урушавањем највеће светске прашуме.

Ипак, извештај завршава с трачком оптимизма, јер ауториу наводе да се у друштву већ догађају позитивне тачке преокрета, попут убрзаног преласка на електрична возила и обновљиве изворе енергије.

"Трка је почела", закључује Лентон, па још додај: "Морамо убрзати те позитивне промене ако желимо да избегнемо катастрофалне последице које ће донети даље климатске прекретнице."