SALAŠ KAO PROSTOR SEĆANJA Premijera „Ogigijanki” u Zrenjaninskom pozorištu

Ovu predstavu, rađenu po tekstu Uglješe Šajtinca, režirao je Željko Đukić, a u glumačkom ansamblu su: Biljana Keskenović (k. g.), Sanja Radišić, Jana Bjelica (k. g.), Jovan Torački, Sara Simović, Miloš Lazić, Stevan Smiljanić (k. g.), i Mirko Pantelić.

- “Ogigijanke” su poetska drama o tri generacije žena koje se zateknu zajedno u oronuloj salašarskoj kući u Banatu, usred katastrofalne poplave. Naslov komada priziva mitološku Ogigiju, ostrvo iz Odiseje, čime se sugeriše poetski okvir za priču o usamljenosti, čekanju i žudnji. 

Kada Tamiš izlije, spoljašnji svet nestaje, karakteri su upućeni jedni na druge i ne preostaje im drugo nego da se suoče sa sobom i jedni sa drugima - ukazuje reditelj Željko Đukić.

I pored toga što se nalaze u katastrofi („poplavi”), preovladava intimna, topla i pozitivna atmosfera, kako dodaje reditelj, i sve se vrti oko saosećajnosti, oko potrebe da se trauma iz prošlosti izgovori i čuje. “Ogigijanke” su, po njegovim rečima, u neku ruku i komad‒pejsaž, jer je Lepin salaš prostor sećanja, gde su tragovi vremena i senke odsutnih trajno prisutni. 

- Izlizani kućni prag, stare fotografije na zidovima sa izbledelom mustrom, blizina reke i poplavljena polja čine svojevrsnu „mitologiju zavičaja”: priču kojom se periferija osvetljava kao pozornica univerzalnog - navodi reditelj i napominje da je ideja da se lokalnom dā vrednost svetskog, odnosno da se zavičaj tretira kao mali centar sveta, tipična za poetski svet Uglješe Šajtinca, u kojem uvek ima nade. 

Scenografkinja predstave je Dragana  Purković Macan, kostimografkinja i autorka dizajna svetla je Nataša Vučurović Đukić, a kompozitorka je Nataša Bogojević. 

Ovaj projekat je deo zvaničnog programa Zrenjanin – Prestonica kulture Srbije 2025, sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i Grada Zrenjanina.

N. P-j.