САЛАШ КАО ПРОСТОР СЕЋАЊА Премијера „Огигијанки” у Зрењанинском позоришту

Ову представу, рађену по тексту Угљеше Шајтинца, режирао је Жељко Ђукић, а у глумачком ансамблу су: Биљана Кескеновић (к. г.), Сања Радишић, Јана Бјелица (к. г.), Јован Торачки, Сара Симовић, Милош Лазић, Стеван Смиљанић (к. г.), и Мирко Пантелић.

- “Огигијанке” су поетска драма о три генерације жена које се затекну заједно у оронулој салашарској кући у Банату, усред катастрофалне поплаве. Наслов комада призива митолошку Огигију, острво из Одисеје, чиме се сугерише поетски оквир за причу о усамљености, чекању и жудњи. 

Када Тамиш излије, спољашњи свет нестаје, карактери су упућени једни на друге и не преостаје им друго него да се суоче са собом и једни са другима - указује редитељ Жељко Ђукић.

И поред тога што се налазе у катастрофи („поплави”), преовладава интимна, топла и позитивна атмосфера, како додаје редитељ, и све се врти око саосећајности, око потребе да се траума из прошлости изговори и чује. “Огигијанке” су, по његовим речима, у неку руку и комад‒пејсаж, јер је Лепин салаш простор сећања, где су трагови времена и сенке одсутних трајно присутни. 

- Излизани кућни праг, старе фотографије на зидовима са избледелом мустром, близина реке и поплављена поља чине својеврсну „митологију завичаја”: причу којом се периферија осветљава као позорница универзалног - наводи редитељ и напомиње да је идеја да се локалном дā вредност светског, односно да се завичај третира као мали центар света, типична за поетски свет Угљеше Шајтинца, у којем увек има наде. 

Сценографкиња представе је Драгана  Пурковић Мацан, костимографкиња и ауторка дизајна светла је Наташа Вучуровић Ђукић, а композиторка је Наташа Богојевић. 

Овај пројекат је део званичног програма Зрењанин – Престоница културе Србије 2025, суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и Града Зрењанина.

Н. П-ј.