ТИХИ ХЕРОЈИ, ИЗМЕЂУ ДИМА И ВАТРЕ У Музеју Војводине отвара се изложба посвећена добровољним ватрогасним друштвима

Кроз више тематских целина, од ватрогасних домова и опреме за гашење пожара, преко застава, одличја и ватрогасних оркестара, све до улоге жена у добровољним ватрогасаним друштвима, покривен је период од половине 19. века до почетка Другог светског рата. Ову импресивну поставку, формирану од неколико стотина артефаката, укључујући и два рестаурирана ватрогасна возила с краја 19. и почетка 20. века, осмислиле су Чарна Милинковић, Милкица Поповић и Мирјана Лакић .

– Када пожар букне, сви рефлексно бежимо од ватре, једино су ватрогасци ти који ка њој трче како би је обуздали и тако сачували наше животе и имовину, угрожавајући при томе своје животе. А када појму ватрогасац додамо и префикс добровољни, њихово херојство добија и додатну димензију. Стога смо мислили да тема добровољних ватрогасних друштава итекако завређује нашу пажњу  – каже за „Дневник”  једна од ауторки изложбе Чарна Милинковић, иначе директорка Музеја Војводине.

Због чињеница да сам музеј не само да није имао збирку ватрогаства,  већ је и број предмета везаних за ту тему, које је чувао под својим кровом, био симболичан, једини начин да се на ваљан начин припреми оваква изложба био је да се обиђе цела Војводина. Другим речима, да се обухвате и већа и мања места, села и засеоци, где су кроз историју организовано деловала добровољна ватрогасна друштва. И током тог опсежног истраживања, који је трајао неколико година, показало се да је приличан број оригиналних предмета сачуван, од шлемова, штрцаљки, фењера, секирица до пехара, старих фотографија и таблоа, и то у прилично добром стању, јер су се, како истиче Чарна Миливојевић, генерације добровољних ватрогасаца као прави кустоси односили према том материјалу.

– Стицајем околности, у тренутку када смо тек почели да разговарамо о изложби, зазвонио је телефон и из новосадског Добровољног ватрогасног друштва „Лаза Костић” су нас обавестили да имају два стара ватрогасна возила.  И желели су да знају да ли смо као Музеј Војводине заинтересовани да нам их поклоне, да преузмемо бригу о њиховом чувању, да више не кисну и не пропадају на крову ватрогасног дома. Возила заиста јесу била у катастрофалном стању, практично је сачувана била само метална конструкција, док су древенарија и точкови пропали, те је већ и због тога је била компликована акција њиховог спуштања са крова и преношења у Музеј. Али сада су она потпуно рестаурирана и биће важан део наше изложбе – наводи  Чарна Миливојевић. 

Овако захтевну поставку није било лако исфинансирати, те су средства, осим кроз редовну делатност Музеја и уз подршку Покрајине као оснивача, обезбеђена на конкурсима Министарства културе. Тиме су се, између осталог, стекли услови да се артефакти, који су добијени од добровољних ватрогасних друштава за потребе реализације изложбе, конзервирају и рестаурирају. Такође важан аспект „Тихих хероји” везан је за мултуикултуралност Војводине која се потврђивала и на теми ватрогаства, будући да су друштва деловала у свим срединама и заједницама, како српској тако и мађарској, немачкој, словачкој, хрватској... И ауторке су се потрудиле да и кроз поставку укажу на богатство тог заједништва.

– Материјал који смо изабрали и позајмили како бисмо га представили публици, по завршетку изложбе биће враћен друштвима којима припада. Наравно, у много бољем стању – наводи директорка Музеја Војводине. – Прва ја сад неке фењере, које сам донела у музеј и знам у каквом су били стању, након што су и конзерватори очистили и средили - више не препознајем. Дакле, тај материјал неће остати у Музеју Војводине, али се надамо да ће и ова поставка представљати својеврстан позив на акцију да се формира посебан музеј, који би онда преузео бригу не само о овом материјалу који је сада  код нас, него и осталим предметима које, због ограничености простора поставке, нисмо могли донети у Нови Сад. Дакле, надамо се да ће „Тихи хероји” бити први корак ка том великом и важном циљу - формирању музеја ватрогаства.

М. Стајић