ODAKLE NOVCI MOJI SINOVCI? Studentima za uspešno bavljenje politikom treba 10 miliona evra godišnje
Ne znam šta čitaju opozicija i njima bliski mediji. Ali znam da se sve dešava kako sam napisao.
Desio se očekivani obrt na srpskoj političkoj sceni. Studenti mesecima otvoreno rade u interesu vlasti. https://www.dnevnik.rs/vesti/politika/rezon-elita-ulozi-mase-2025-05-18. Insistiranjem na zahtevu da se raspišu vanredni izbori, oni Vučiću pomažu da elegantno razreši društvenu krizu koja traje od 1. novembra 2024. Ta pomoć je dvostruka. Prvo, potvrđuju da je SNS od prvog dana bio u pravu, tvrdeći da su protesti politički motivisani. Da iza njih ne stoji nikakva empatija. I drugo, izbori će omogućiti SNS-u da u slučaju pobede kaže - tražili ste - dobili ste. https://www.dnevnik.rs/vesti/politika/rezon-studenti-glavna-opasnost-po-opoziciju-2025-01-19.
Postojao je, a verovatno još uvek postoji jedan mali broj izuzetno naivnih i još manji broj užasno ostrašćenih ljudi koji veruju u spontanu prirodu studentskih protesta. Prvi u svoju zabludu veruju iz empatije prema mladosti. Drugi, iz mržnje prema Vučiću.
Zanemarićemo činjenicu da je bez finansijske podrške bilo nemoguće mesecima u blokadi držati više od 200 fakulteta. Organizovati više od 20.000 blokada. Putovati od mesta do mesta. Štampati plakate. Flajere. Transparente. Nabaviti na stotine kreveta. Posteljina. Iako iz knjiga Vilijama Montgomerija i Marka Palmera, bivših američkih amabsadora znamo da su protesti Otpora i DOS-a finansirani iz zapadnih izvora, prihvatićemo studentsko objašnjenje da su bile u pitanju donacije njima naklonjenih ljudi.
Da bi se na izborima učestvovalo, nije dovoljna želja. Potreban je rad na terenu. Studenti protiv sebe nemaju bilo kakvu, nego najjaču i najorganizovaniju političku organizaciju u Srbiji. SNS i Miloš Vučević mogu da se pohvale da su jedina partija na svetu koja je gotovo neoštećena izašla iz izuzetno organizovane obojene revolucije
Međutim, magla o spontanosti pobune mogla je da se "pumpa" sve do ispostavljanja zahteva da se raspišu izbori. Da bi se na izborima učestvovalo, nije dovoljna želja. Potreban je rad na terenu. Jer studenti protiv sebe nemaju bilo kakvu, nego najjaču i najorganizovaniju političku organizaciju u Srbiji, sa više od 750.000 registrovanih članova, koji plaćaju godišnju članarinu.
SNS i Miloš Vučević mogu da se pohvale da su jedina partija na svetu koja je gotovo neoštećena izašla iz izuzetno organizovane obojene revolucije. Nijedan član im nije otišao. Imali su lokalne izbore u dve opštine, i u obe su pobedili. Sasvim je izvesno da će pobediti i u Mionici, Negotinu i Sečnju. Studenti mogu reći da je u lokalu kampanju moguće voditi s minimlanim resursima. Ali, parlamentarni izbori su nešto sasvim drugo. Tu se krije ključni dokaz o političkoj, a ne empatijskoj prirodi protesta.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji ima 6.158 naselja. Za uspešno vođenje politike studentima bi bilo neophodno da imaju odbor makar u svakom od 174 grada i opštine. Za odbor je potreban poslovni prostor. U prizemlju, da je lako dostupan građanima. Od minimalnih 25 kvadrata za koje treba platiti zakup. Ako bi plaćali samo 200 evra, u proseku, mesečno bi im trebalo 34.800 evra. Odnosno 417.600 evra godišnje.
Ali, da bi se vodila uspešna politikapotreban je odbor u svakom naselju. To znači da bi morali da osnuju mesne organizacije u svih 6.158 naselja. Čak i pod pretpostavkom da bi mogli da nađu prostore za 100 evra, iznos je ogroman. To je 615.800 evra mesečno. Odnosno, 7.389.600 evra godišnje. Ali, troškovima nije kraj. Za lokale treba plaćati struju, vodu, grejanje. To je minimum još 50 evra mesečno. Za 12 meseci, to je još 3.694.800 evra. Bez novca za kampanju. I sad, sasvim je logično pitanje, koje bi mogli da postave džangrizavi, naklonjeni, i nenaklonjeni birači - odakle novci moji sinovci?
Naveo sam minimalan skup činjenica koje objašnjavaju zašto politika nije i ne može biti usputno zanimanje. To je ozbiljan posao. I ne može zavisiti od ničije dobre volje. Politika traži vojničku disciplinu i posvećenost. Nema izgovora o bolesti, važnijim i prečim obavezama. Svakog dana u svakom trenutku treba da se bude voljan i oran da ideš na teren. Pričaš sa građanima. Istrpiš da ti zalupe vrata. Da te oteraju tamo odakle si došao. I da ponovo dođeš sutradan. I prekosutra. I sve dok ta vrata ne ostanu otvorena. Dok čovek ne prihvati da razgovara sa tobom. Da ti kaže zašto te tera tamo odakle si došao. Samo tako možeš da razumeš šta treba da uradiš za njega, a da promeniš kod sebe. Obični građani svesni su da je jako teško da dođu do udela u privilegijama. Ali žele da imaju mira. Da ih niko ne vređa. I ne onemogućava ih da zarade za svoju egzistenciju. Svaka bitka je celina u kojoj se ostvaruju male pobede, da bi se postigao ukupni uspeh.
To je istina o uspešnoj politici. Sve ostalo su zablude i bajke za neobaveštene. I zato, ko god bude zastupao tezu da se izbori dobijaju na lepotu i šarm, bez programa i novca, na dan izbora doživeće ogromno razočaranje.
Autor je stručnjak za odnose s javnošću
