OVA EVRPSKA ZEMLJA "NAGRAĐUJE" NEZAPOSLENE S BIROA AKO NAĐU POSAO Dobijaju do 928 evra i još mnoge pogodnosti
Belgijska vlada već godinama ponavlja da želi da „rad vredi”, odnosno da se ljudima isplati da napuste biro za nezaposlene ili socijalnu pomoć.
Konkretno, obećano je da će radnici zarađivati najmanje 500 evra više neto mesečno nego oni koji ne rade, kako bi se građanima pomoglo da reše finansijske probleme. To je jedno od glavnih obećanja vlade i ključni deo ekonomskih planova premijera Barta de Vevera i lidera Reformističkog pokreta Džordža-Luisa Buheza.
Međutim, nova studija Univerziteta u Antverpenu pokazuje da je većina Belgijanaca već u takvoj situaciji, odnosno da mnogi već sada zarađuju znatno više od onoga što vlada obećava.
Prema istraživanju Centra za socijalnu politiku „Herman Delik”, 94,5 odsto nezaposlenih u Belgiji zarađivalo bi najmanje 500 evra više neto mesečno ako bi prihvatili posao sa punim radnim vremenom, čak i na minimalnoj plati (oko 2.070 evra bruto).
„Devet od deset nezaposlenih Belgijanaca već bi zarađivalo više od 500 evra mesečno radeći. Sedam od deset zarađivalo bi preko 1.000 evra, a jedna petina čak preko 2.000 evra”, navodi studija.
U proseku, prelazak sa biroa na posao povećava prihod za 928 evra neto mesečno, a za one na socijalnoj integraciji za 838 evra. Čak i primaoci relativno viših naknada i dalje bi imali neto dobit od 584 evra.
Ova razlika u prihodima uglavnom je rezultat postojećih mehanizama koji stimulišu zapošljavanje: bonusa na socijalne doprinose, fiskalnih bonusa za zapošljavanje i socijalnih olakšica kroz porez na dohodak.
„Ovi ciljani mehanizmi mnogo su efikasniji u podsticanju zaposlenosti nego opšti, skupi poreski rezovi”, objašnjava profesor Ive Marks, koji je vodio istraživanje sa kolegama Elis Aerts i Gerlind Verbist, prenosi „Brisel tajms”.
Za većinu radnika ove mere već čine povratak na posao finansijski značajnim.
Ipak, nisu svi u istoj situaciji. Istraživači ističu nekoliko „rizičnih profila” kod kojih prelazak na posao može biti neisplativ ili čak dovesti do finansijskog gubitka kada se uračunaju sekundarni troškovi. Najviše su pogođene samohrane majke sa niskim kvalifikacijama i domaćinstva koja u potpunosti zavise od socijalne pomoći.
„U tim slučajevima kombinacija gubitka određenih naknada, plaćanja za čuvanje dece i dodatnih troškova prevoza može učiniti da rad bude tek malo profitabilniji od nezaposlenosti”, navodi studija.
Oko 54.000 ljudi (5,5 odsto) zarađivalo bi manje od 500 evra mesečno radeći, a 1,4 odsto moglo bi čak finansijski da izgubi. Za ove grupe povratak na posao može stvoriti novi oblik zamke siromaštva.
Preispitivanje fiskalne reforme
Rezultati studije dolaze u nezgodnom trenutku za belgijsku koaliciju, koja pokušava da finalizuje budžet za 2026. godinu i pronađe uštede od 10 milijardi evra. Oni dovode u pitanje potrebu ili logiku velike poreske reforme usmerene na to da „rad vredi”.
„Legitimna je politička odluka smanjiti poreze ako se veruje da Belgijanci plaćaju previše”, kaže profesor Marks i dodaje da se to ne može koristiti kao argument za povećanje podsticaja za rad.
Planirana reforma vlade je daleko skromnija od obećanog. Fokusira se uglavnom na podizanje neoporezivog dela dohotka, što bi povećalo neto primanja za oko 120 evra mesečno, a ne za 500 evra. Bez dodatnih mera, obećanje možda neće biti ispunjeno.
