ОВА ЕВРПСКА ЗЕМЉА "НАГРАЂУЈЕ" НЕЗАПОСЛЕНЕ С БИРОА АКО НАЂУ ПОСАО Добијају до 928 евра и још многе погодности

Конкретно, обећано је да ће радници зарађивати најмање 500 евра више нето месечно него они који не раде, како би се грађанима помогло да реше финансијске проблеме. То је једно од главних обећања владе и кључни део економских планова премијера Барта де Вевера и лидера Реформистичког покрета Џорџа-Луиса Бухеза.

Међутим, нова студија Универзитета у Антверпену показује да је већина Белгијанаца већ у таквој ситуацији, односно да многи већ сада зарађују знатно више од онога што влада обећава.

Према истраживању Центра за социјалну политику „Херман Делик”, 94,5 одсто незапослених у Белгији зарађивало би најмање 500 евра више нето месечно ако би прихватили посао са пуним радним временом, чак и на минималној плати (око 2.070 евра бруто).

„Девет од десет незапослених Белгијанаца већ би зарађивало више од 500 евра месечно радећи. Седам од десет зарађивало би преко 1.000 евра, а једна петина чак преко 2.000 евра”, наводи студија.

У просеку, прелазак са бироа на посао повећава приход за 928 евра нето месечно, а за оне на социјалној интеграцији за 838 евра. Чак и примаоци релативно виших накнада и даље би имали нето добит од 584 евра.

Ова разлика у приходима углавном је резултат постојећих механизама који стимулишу запошљавање: бонуса на социјалне доприносе, фискалних бонуса за запошљавање и социјалних олакшица кроз порез на доходак.

„Ови циљани механизми много су ефикаснији у подстицању запослености него општи, скупи порески резови”, објашњава професор Иве Маркс, који је водио истраживање са колегама Елис Аертс и Герлинд Вербист, преноси „Брисел тајмс”.

За већину радника ове мере већ чине повратак на посао финансијски значајним.

Ипак, нису сви у истој ситуацији. Истраживачи истичу неколико „ризичних профила” код којих прелазак на посао може бити неисплатив или чак довести до финансијског губитка када се урачунају секундарни трошкови. Највише су погођене самохране мајке са ниским квалификацијама и домаћинства која у потпуности зависе од социјалне помоћи.

„У тим случајевима комбинација губитка одређених накнада, плаћања за чување деце и додатних трошкова превоза може учинити да рад буде тек мало профитабилнији од незапослености”, наводи студија.

Око 54.000 људи (5,5 одсто) зарађивало би мање од 500 евра месечно радећи, а 1,4 одсто могло би чак финансијски да изгуби. За ове групе повратак на посао може створити нови облик замке сиромаштва.

Преиспитивање фискалне реформе

Резултати студије долазе у незгодном тренутку за белгијску коалицију, која покушава да финализује буџет за 2026. годину и пронађе уштеде од 10 милијарди евра. Они доводе у питање потребу или логику велике пореске реформе усмерене на то да „рад вреди”.

„Легитимна је политичка одлука смањити порезе ако се верује да Белгијанци плаћају превише”, каже професор Маркс и додаје да се то не може користити као аргумент за повећање подстицаја за рад.

Планирана реформа владе је далеко скромнија од обећаног. Фокусира се углавном на подизање неопорезивог дела дохотка, што би повећало нето примања за око 120 евра месечно, а не за 500 евра. Без додатних мера, обећање можда неће бити испуњено.

Еуправо зато