CRVENA VODA IZ GVOZDENOG BUNARA Srpski eliksir za krv i snagu iz sela Izvor
Duboko u planinama kod Babušnice postoji bunar iz kog izvire crvena voda, za koju narod veruje da čisti krv, podiže gvožđe i leči umor.
Voda koja boji kamen
U selu Izvor, u opštini Babušnica, nedaleko od granice sa Bugarskom, nalazi se prirodni fenomen koji malo ko poznaje – gvozdeni bunar. Iz njega izvire voda toliko bogata mineralima da ostavlja crveni trag na zemlji i ima ukus stare rđe. Ipak, meštani se kunu u njenu lekovitost – za anemiju, malaksalost, krvnu sliku i povratak snage.
Gvozdeni bunar leži ispod stenovitog obronka, kraj napuštenog puta, sakrivenog među borovima. Voda koja tu izvire nije providna, već crvenkasta, sa jakim metalnim mirisom. Kamen oko izvora je crven, a mahovina deluje kao da je obojena zemljanim pigmentom. Iako na prvi pogled nije primamljiva – ljudi iz sela je piju vekovima.
Narodno verovanje i tiho hodočašće
Meštani sela Izvor i okolnih zaseoka dolaze ovde sa praznim balonima, naročito za praznike i Zadušnice, kada se „čisti krv pred post“. Kažu da se voda pije po jedna čašica dnevno, jer je „prejaka da se pije više“.
Jedan starac kaže:
„Kad mi padne krvna slika, ne idem u dom zdravlja, već pravo do bunara. Dva dana – ko nov.“
Nauka i priroda u saglasju
Iako nije zvanično istražen, geolozi koji su radili mapiranje terena navode da voda sadrži visoku koncentraciju gvožđa i mangana, što objašnjava njen ukus i boju. Voda je hladna i bistra kad se sipa, ali za nekoliko sekundi u čaši dobija crvenu nijansu, naročito u kontaktu sa kiseonikom.
Put do bunara – mala avantura
Do gvozdenog bunara ne stiže se lako. Sa magistrale Babušnica – Zvonačka Banja skreće se na makadam, zatim pešice oko 15 minuta kroz šumu. Nema putokaza ni signala, ali svaki meštanin zna put. Voda teče i leti i zimi, a oko bunara je postavljen kameni venac, znak poštovanja kroz generacije.
Zaboravljena mesta moći
Gvozdeni bunar nije jedinstven u Srbiji, ali je jedan od retkih koji nije ni komercijalizovan, ni ograđen, ni zapušten. Ljudi dolaze, uzmu vodu, zahvale se tiho i odu. Nema smeća. Nema buke.
Meštani kažu:
„Ovo je voda koja ne voli galamu. Ko joj se ruga – njemu ne pomaže.“
