ЦРВЕНА ВОДА ИЗ ГВОЗДЕНОГ БУНАРА Српски еликсир за крв и снагу из села Извор
Дубоко у планинама код Бабушнице постоји бунар из ког извире црвена вода, за коју народ верује да чисти крв, подиже гвожђе и лечи умор.
Вода која боји камен
У селу Извор, у општини Бабушница, недалеко од границе са Бугарском, налази се природни феномен који мало ко познаје – гвоздени бунар. Из њега извире вода толико богата минералима да оставља црвени траг на земљи и има укус старе рђе. Ипак, мештани се куну у њену лековитост – за анемију, малаксалост, крвну слику и повратак снаге.
Гвоздени бунар лежи испод стеновитог обронка, крај напуштеног пута, сакривеног међу боровима. Вода која ту извире није провидна, већ црвенкаста, са јаким металним мирисом. Камен око извора је црвен, а маховина делује као да је обојена земљаним пигментом. Иако на први поглед није примамљива – људи из села је пију вековима.
Народно веровање и тихо ходочашће
Мештани села Извор и околних засеока долазе овде са празним балонима, нарочито за празнике и Задушнице, када се „чисти крв пред пост“. Кажу да се вода пије по једна чаšица дневно, јер је „прејака да се пије више“.
Један старац каже:
„Кад ми падне крвна слика, не идем у дом здравља, већ право до бунара. Два дана – ко нов.“
Наука и природа у сагласју
Иако није званично истражен, геолози који су радили мапирање терена наводе да вода садржи високу концентрацију гвожђа и мангана, што објашњава њен укус и боју. Вода је хладна и бистра кад се сипа, али за неколико секунди у чaши добија црвену нијансу, нарочито у контакту са кисеоником.
Пут до бунара – мала авантура
До гвозденог бунара не стиже се лако. Са магистрале Бабушница – Звоначка Бања скреће се на макaдам, затим пешице око 15 минута кроз шуму. Нема путоказа ни сигнала, али сваки мештанин зна пут. Вода тече и лети и зими, а око бунара је постављен камени венац, знак поштовања кроз генерације.
Заборављена места моћи
Гвоздени бунар није јединствен у Србији, али је један од ретких који није ни комерцијализован, ни ограђен, ни запуштен. Људи долазе, узму воду, захвале се тихо и оду. Нема смећа. Нема буке.
Мештани кажу:
„Ово је вода која не воли галаму. Ко јој се руга – њему не помаже.“
