DODELJENA NAGRADA „ILARION RUVARAC” Istoriografi Ivanović i Žikić laureati Matice srpske

Najznačajnije priznanje unutar srpskog kulturnog prostora na polju istoriografije dobili su Miloš Ivanović za studiju „Konj dobri i oružje. Vlastela države srpskih despota (1402–1459)” i Miloš Žikić „Jugoslavija i Bugarska 1929–1941”.

Po rečima predsednice žirija, akademika Mire Radojević, obe knjige su proistekle iz doktorskih disertacija autora.

„Knjige su napisane u jednom izuzetno dobrom spoju one stare istoriografije, koja se temelji na sagledavanju svih raspoloživih istorijskih izvora, i drugog pristupa, koji karakterišu izvesne inovacije u načinu izlaganja onih rezultata do kojih se došlo u istraživanju, kao i skretanje pažnje na neke teme koje ranije nisu ulazile u žižu interesovanja istraživača”, obrazložila je predsednica žirija.

Kako kaže, to naročito važi za knjigu Miloša Ivanovića „Konj dobri i oružje”, budući da nije realno očekivati da se sad pronađe neka nova istoriografska građa iz 15. veka ili istorijski izvori za koje niko nije čuo.

„Ovde su izvori poznati, ali ih je kolega čitao na jedan drugačiji način, moderniji. I primećivao je ono što prethodne generacije istoričara nisu videle, te iz toga izvukao priču koja se udaljava od klasične političke istorije, već daje drugačiji pogled na taj period i suštinski ga približava čitaocu, ali ne tako da je to sada publicistička literatura, naprotiv. Ivanović ostaje uvek strogo u granicama istorijske nauke, ali je po temama i po načinu izlaganja to daleko od krutog sagledavanja problema”, navela je Mira Radojević.

Govoreći o drugoj nagrađenoj knjizi, ona je najpre u kratkom uvodu pojasnila da je na nekadašnjoj Katedri za istoriju Jugoslavije Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde je predavala sve do penzije, interesovanje istraživača pre svega bilo usmereno ka odnosima sa velikim silama: Francuskoj, Velikoj Britaniji, Italiji... bez obzira na to da li je reč o kraljevini ili o socijalističkoj Jugoslaviji.

„Zapravo smo najmanje znali o Balkanu. Zbog toga je kasnije pažnja i koncentrisana na susede, da vidimo šta je to što nas vezuje ili udaljava od naših najbližih suseda. Tako se i kolega Žikić posvetio  Bugarskoj, susedu s kojim smo ne samo kroz istoriju imali izuzetno komplikovane odnose, nego i zbog aktuelnih tumačenja bugarske istoriografije. Jer, bugarski istoričari koji istražaju 20. vek, ali i oni koji se bave ranijim periodima, za prostor Srbije sve do Morave govore kao o zapadnim Bugarskim pokrajinama. Dakle, ne odriču ga se ni u politici, ni u istoriografiji”, istakla je akademik Mira Radojević, uz napomenu da je upravo stoga dr Žikić napisao uvod od gotovo 250 strana pre no što će uopšte doći do perioda od 1929. do 1941, koji mu je u fokusu. 

Inače, pre no što će se jednoglasno opredeliti za pomenute sve knjige („Mislim da bismo se ogrešili ili o jednog ili o drugog autora da nagradu nismo ravnopravno podelili”), žiri je sastavio uži izbor iz veoma bogate lanjske istoriografske produkcije.

U tom izboru su se našle i studije „Jugoslovenski vazdušni saobraćaj od 1945. do 1992. godine” Ilije Kukobata, „Politički odnosi u Bosni i Hercegovini od 1945. do 1958” Draženka Đurovića, „Zvornička mitropolija u Vaseljenskoj patrijaršiji (1766 –1880) Nedeljka Radosavljevića, „Decenija iskušenja: jugoslovensko-rumunski odnosi 1948–1958” Nemanje Mitrovića, „Zavod za prinudno vaspitanje o mladine u Smederovskoj Palanci 1942–1944” Aleksandra Stojanovića, te „Preokret. Jugoslavija i Bugarska u završnoj fazi Drugog svetskog rata” Borisa Tomanića.