STRES NA POSLU OZBILJNO NARUŠAVA ZDRAVLJE Toksični odnosi između kolega i menadžmenta su smrt i za produktivnost PROBAJTE OVAKO DA SE ZAŠTITITE

Naime, u proseku počinjemo da radimo aktivno u ranim dvadesetim do 65. godine, po osam časova dnevno a često i duže, te iz ovog podatka možemo izvući zaključak koliko je važno da radno okruženje bude zadovoljavajuće. Ljudi su različiti, svako ima svoj tempo, način rada, emocije, način percepcije, te je potrebno poštovati razlike i naći balans. O ovoj i drugim temama u podcastu "Zdravo sa Ivanom" razgovaramo sa Danicom Marinković, psihoterapeutom i HR stručnjakom.

Toksična atmosfera pogubna je kako za kolektiv, tako i za pojedinca. Najpre pojedinac se može osećati loše, dok produktivnost može vremenom opasti, zbog čega je važno da svaka komunikacija bude jasna, dobronamerna, a pre svega profesionalna.

- Toksikologija u odnosima je najčešće prisutna kroz tišinu, a mnogo manje kroz buku. Mi imamo osećaj kada uđemo u neki kolektiv i kada je velika buka i kada se čuje graja, to uglavnom nije toksična atmosfera. Toksična atmosfera je ona gde imate osećaj da ne sme muva da se čuje, gde se čuje kako neko teško diše, gde vidite kroz tu tišinu i vidite te zabrinute poglede. Kada osetim onaj moment teškog disanja, ali ne zbog samog obima posla ili zbog težine posla, nego zbog te pasivne agresije u komunikaciji. Ako se primeti tako nešto, tu onda mora da se uključuje više ljudi kako bi se rešio problem, objašnjava Marinković.

Strah parališe, jasna i profesionalna komunikacija je spas

Da bi sistem funkcionisao kako treba, ne sme biti straha jer strah parališe, objašnjava naša sagovornica, povišeni tonovi nisu dozvoljeni, a kritika je dobra ukoliko je dobronamera i iskomunicirana na pravi način.

- Tu nema čarobnog štapića da se prevaziđe, treba upoznati čitav sistem kako bi se videlo odakle proizilazi nezadovoljstvo. Najčešće je to upravo nedostatak transparentnosti i nedostatak jasne i direktne komunikacije. Dalje, najčešće gde se sve pojavljuju problemi je što kada se prave favoriti, ostatak kolektiva stiče utisak nepravde i ta borba sa nepravdom postaje dominantna. To njima izgleda da mnogo daju, a da neko drugi to dobija bez preteranih zasluga. To je nešto što može da vodi u veliki stres na ličnom nivou, gde neko ne zna da obradi sve te emocije koje je proživljavao stres, anksioznost, brigu, stalno ima utisak da mora da se dokazuje više ili jednostavno odustaje i diže ruke, objasnila je Marinković u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

Kako ističe naša sagovornica, važno je jasno komunicirati, biti otvoren i transparentan kako bi i nadređeni i zaposleni znali ukoliko greše, u čemu greše, šta treba da poprave, ili da razvijaju svoju strategiju kako bi bili bolji. Favorizovanje pojedinaca, barem otvoreno, nije poželjno.

- Ne treba ni stalno hvaliti nekoga, ali u redu je dati pohvalu jer ljudi očekuju povratnu informaciju da je nešto dobro. Pohvala motiviše, a kritika samo ukoliko je konstruktivna i dobronomerna, objašnjava sagovornica.

Koji su mehanizmi odbrane od toksične atmosfere, kako zadržati fokus i ostati produktivan, kako jasno komunicirati, pogledajte u najnovijem podcastu "Zdravo sa Ivanom", u videu sa početka teksta ili na našem YouTube kanalu.

(Telegraf.rs)