JEZIKOMANIJA: Prethodno iskustvo

Koristimo ih skoro neprimetno, kao da bez njih rečenice zvuče nepotpuno. A zapravo, pleonazam je višak – spoj reči koje izražavaju isto značenje.

Koliko puta ste čuli da neko kaže „slobodna nepopunjena mesta“? Ili da najavi „potpuno novi proizvod“? Oba primera su tipični pleonazmi. Ako je nešto novo, ono je već potpuno novo. Ako je mesto nepopunjeno, onda je samim tim slobodno.

Pleonazmi nastaju iz želje da se naglasi, pojača ili poruka učini efektnijom. Jezik reklama, novinarstva i svakodnevnog razgovora obiluje takvim primerima: „penjati se gore”, „sići dole”, „unesi unutra”, „izađi napolje”. Sve su to izrazi koje razumemo, ali u kojima se značenje duplira.

Neki pleonazmi su toliko ušli u upotrebu da ih više i ne primećujemo. Na primer, „lični identitet”, „prethodno iskustvo”, „mala sitnica” ili „krajnji rezultat”. Oni su postali deo govorne rutine i teško ih je iskoreniti.

Pleonazmi ponekad služe stilu – da ublaže ton, pojačaju značenje ili doprinesu ritmu rečenice. Ali ako postanu navika bez smisla, onda pokazuju nepažnju prema jeziku. Zato nije poenta izbegavati ih po svaku cenu, već naučiti da ih prepoznamo. Jezik se razvija, ali i mi, govornici, zajedno s njim – pa ako znamo da „napredovati unapred” nema svrhu, već smo učinili korak napred.

N. Mirković