REZON: Paunović za uspeh stigao prekasno, za FSS prerano

Piše: Milorad Bojović

Veljka Paunovića još nije trebalo imenovati za selektora fudbalske reprezentacije. Trebalo je sačekati još nekih 10 godina. Da svi igrači iz zlatne generacije, koju je predvodio 2015. na Novom Zelandu, odu u penziju. I tek tada, kad ih ostave sve spoznoruše, a počnu da ih čerupaju prevaranti prerušeni u investitore i savetnike, Paunovića bi trebalo dovesti, da ostvari jedini rezultat po meri Fudbalskog saveza - totalni fijasko!

Paunović nema više nikakvu šansu. Ta šansa je prokockana pre 10 godina. Njegovi puleni su pretvoreni u mašine za pranje i brojanje para. Da su ga imenovali 21. juna 2015. dok su igrači jurili za loptom da bi se dokazali društvu iz kvarta, možda je i mogao nešto da uradi. 

Ali, gospodari srpskog fudbala su odlučili drugačije. Paunovićevu ekipu su kidnapovali i rasprodali po belom svetu. Na kormilo reprezentacije dovođeni su ljudi, po njihovim merilima. Da ekipu sastavljaju i vode da bi igrači za njih zarađivali pare u kupoprodajnim kombinacijama, a ne da bi ostavili srce na terenu, i obradovali naciju. Neuspeh srpskog fudbala je formula ličnog profita, malobrojne interesne grupe. Zato Paunovića dovode tek sada. Njima ne odgovara uspeh. Uspeh bi razotkrio svu pogubnost njihovog delovanja. Sve što su radili prethodnih 35 godina bilo bi ogoljeno i označeno jedinim mogućim znakom - gubitništvom. I svi bi znali da su oni odgovorni za sve promašaje. Da su uništili sijaset velikih prilika. Gomilu izuzetnih šansi. Iz lične sujete. I sebičnih privatnih interesa. To je hobotnica sačinjena od menadžera, posrednika, advokata, i drugih meštetara. Ona funkcioniše sve dok talentovane dečake ne pretvore u okorele proizvođače basnoslovnih provizija. Kad im u grudima umesto srca počne da kuca kalkulator, posao je završen. Šanse da se ostvari nacionali sportski uspeh, koji bi zadovoljio nade navijača, postaju minimalne. Ali, količina para koja se sliva u džepove njihovih postaje maksimalna. 

Ima neko vreme, čelnici FK „Partizan” tražili su od predsednika države da im pomogne da plate ogromne gubitke. I to su pravdali opasnošću da će Partizan propasti. Da sam na njegovom mestu ne bih im dao dinara. Pustio bih da propadnu. Šta više da vam damo kao društvo? Kao narod? Više od 90 odsto državnog novca za sport odlazi na fudbal. A narod nikakvu satisfakciju od toga nema. Kad god ste mogli da pobedite, vi ste izgubili. Kad god ste imali priliku da dokažete da ste bednici bez trunke morala, nepogrešivo ste to potvrdili. Atletičari koji na svim velikim takmičenjima, osvajaju najsjanije medalje, treniraju u mraku, jer vi nećete da im uključite reflektore. Primoravate talentovanu decu da treniraju po najvećim vrućinama, da se ne bi povređivala u pomrčini. Vaše jedno putovanje košta više od svih novaca koje godišnje potroše uspešni atletičari i drugi sportisti. 

Neuspeh srpskog fudbala je formula ličnog profita, malobrojne interesne grupe. Zato Paunovića dovode tek sada. Njima ne odgovara uspeh. Uspeh bi razotkrio svu pogubnost njihovog delovanja. Sve što su radili prethodnih 35 godina bilo bi ogoljeno i označeno jedinim mogućim znakom - gubitništvom

Ko ste vi da tražite još narodnih para? Uveli ste danak u krvi. Otkupljujete decu od njihovih siromašnih očeva i majki, da bi od njih pravili lični bankomat. I kad postanu potrošena moneta, onda ih odbacujete kao krpu. I okrećete se potrazi za novim janjičarima, koje tražite još u pionirskom uzrastu. 

Nedavno smo izgubili od Albanije, čuvene fudbalske velesile. Umesto da podneste kolektivnu ostavku, i da zamolite narod da vam oprosti, vi ste objašnjavali kako su uslovi bili teški, i očekivanja navijača velika. Da vas pitam, koga možete da pobedite, ako ne možete Albaniju? Možda Palau? A možda ni njih!

Za vaš šibicarski mentalni sklop svi su jaki. Niko kao vi nije ogrezao u kombinacije i šeme. Niko nije tako zdušno i predano radio protiv fudbalskih nada i interesa svog naroda, kao vi. I nastavićete isto da se ponašate i u budućnosti.

Hteli ste da me tužite 2015. godine, kad sam napisao da vas sve treba uhapsiti ako zlatnu mladu reprezentaciju odmah ne prevorite u A selekciju, a Paunovića u njihovog selektora. 

Tada, pet dana nakon osvajanja zlatne medalje napisao sam da snaga svake države i naroda počiva na tri stuba. Tri kotve ponosa. Crkvi, vojsci i sportu. I da je srpska levoliberalna elita uništila sva tri. Čekali su Pavlovu smrt da crkvu pretvore u deoničarsko društvo. Kompaniju s ograničenom odgovornošću, tajnim računima, i još tajnijim sklonostima pojedinih svetih otaca. U vojsku su ubacivali plaćene ubice da likvidiraju čestite mladiće. Ostavljajući u krvavom potpisu samo jednu poruku. Strah. Paniku za majke i očeve. Gađenje za ostatak naroda. Fudbal su ubijali natenane. Čereče ga i tranžiraju već 35 godina. Uniforma je postala sinonim smrti. Mantija egzemplar rasipništva i razvrata. Sport, pre svega fudbal, insignija nemoći. Metafora kriminala. 

Male su šanse da Paunović ostvari makar i delić uspeha iz 2015. Ali, krivica neće ležati na njemu. Odgovorne treba potražiti tamo gde borave prethodnih 35 godina. 

Autor je stručnjak za odnose s javnošću