ČIJE SU SVE TE SRNE, KOŠUTE , JELENI... Izložba sećanja na dela Jovana Soldatovića na Petrovaradinskoj tvrđavi

„Priču da umetnici rođeni u ravnici nose u krvi potrebu da usprave svoj zavičaj, naučio sam napamet... Ima tu nečeg ozbiljnijeg, što nema veze sa ravnicom, nego sa ličnom sudbinom. Čovek je u sebi više nego što ume da zamisli na početku svog hoda kroz nemušto i nemoguće. On nosi strast pitanja i izdužuje um u okomite dubine. To znači da nosi pod lobanjom gravitaciju kosmosa, a ne zemljine kugle. Soldatović je jedan od tih uspravnih dokaza. On poseduje taj nespokoj, tu darovitost cilja da iz sopstvenog semena klija u pravcu svetlosti, tražeći beskonačno u sadržini konačnog: oblik u kome bivaju nadmašeni praoblici”, napisao je svojevremeno Miroslav Antić.

Soldatović je završio gimnaziju u Novom Sadu (1939), upisao se na Arhtektonski odsek Tehničkog fakulteta u Beogradu (1940), postao saradnik narodnooslobodilačkog pokreta (1941), a od 1943. bio je učesnik narodnooslobodilačke borbe. Po završetku rata u Beogradu je studirao vajarstvo (od 1945) u klasi profesora Tome Rosandića, čiji je saradnik postao u Državnoj majstorsko radionici (1949). Prvu samostalnu izložbu skulpture priredio je u beogradskoj galeriji „Grafički kolektiv” (1952). Iste godine u Novom Sadu učestvuje u organizaciji i otvaranju Likovnog odseka Više pedagoške škole, kao i u inicijativi za otvaranje umetničkih ateljea na Petrovaradinskoj
tvrđavi, koja je postala jedna od danas najvećih likovnih kolonija u svetu.
Soldatović je tokom duge i bogate umetničke karijere doživeo slavu i javno priznanje za svoj rad. Autor je blizu stotinu impozantnih spomenika u Novom Sadu, ali i na prostoru nekadašnje Jugoslaviji, kao i bista znamenitih ljudi i skulptura. Njegov spomenik „Porodica“ na keju (1971) posvećen žrtvama novosadske racije, „Razigrani konji“(1973) na Novosadskom sajmu, „Borbe jelena” (1965) na Petrovaradinskoj tvrđavi, „Đura Jakšić“ (1982) u Dunavskom parku, samo su neka od njegovih najznačajnijih dela i trajnih obeležja Novog Sada. Među njegovim upečatljivim delima su i spomenik borcima NOR-a na Tisi kod Žablja (1962), impozatni spomenici Arseniju Čarnojeviću u Ibarskom Kolašinu, Branku Radičeviću na Stražilovu, Jovanu Steriji Popoviću u
Vršcu, 40 skulptura na Sremskom frontu.

Autor je velikog broja skulptura srna, košuta, jelena, roda, konja koje su postavljene širom nekadašnje Jugoslavije. U parku ispred zgrade Ujedinjenih nacija u Njujorku je njegova skulptura „Dvoje“. Svoje stvaralaštvo je predstavio na četrdeset i osam samostalnih izložbi kod nas i u svetu. Nagrađen je sa dvadeset i četiri odličja, među kojima su Nagrada „Politike“ za likovnu umetnost (1958), Oktobarska nagrada Novog Sada (1962), Nagrada Oktobarskog salona u Beogradu (1970), Povelja grada Novog Sada (1981), Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom (1986) i Vukova nagrada (1999).
Kao društveno aktivna ličnost, Jovan Soldatović je 1952. učestvovao u uspostavljanju likovnog odseka Više pedagoške škole u Novom Sadu – koji se kasnije razvio u Akademiju umetnosti gde je bio prvi profesor vajarstva. Osim toga, Soldatović je sa nekolicinom novosadskih savremenih umetnika bio i jedan od osnivača Zavičajne galerije Muzeja grada Novog Sada. Galerija je osnovana 1963. godine na inicijativu upravnika i kustosa Muzeja zajedno sa novosadskim umetnicima, sa ciljem da proučava, čuva i interpretira dela savremene likovne i primenjene umetnosti u Novom Sadu. Danas umetnički fond Zavičajne galerije sadrži preko 3.300 dela i predstavlja najcelovitiju javnu kolekciju novosadske umetnosti koja je nastajala tokom više od
pola veka.
Izložba „Memento 2005 – 2025” traje do 9. decembra a galerija „Likovni krug” je otvorena od srede do nedelje između 11 i 14 časova.