(VIDEO) Čuvaju što su im preci ostavili! BUNJEVAČKO BLAGO ULAZI U DIGITALNI VEK! Tradicija duga generacijama konačno dobija novi život
Dvanaesta panel-konferencija „Čuvari tradicije“ okupila je zajednicu posvećenu zaštiti i očuvanju nematerijalne kulturne baštine Bunjevaca.
Stipan Budimčević, penzioner iz Sombora, već deceniju nastavlja porodičnu tradiciju pravljenja Božićnjaka, koja se prenosi generacijama.
„Božićnjak pravim već 10 godina. Moja majka ga je pravila, pa se tako tradicija prenela. Nikada nismo prestali da ga pravimo“, priča Budimčević, opisujući složen proces izrade ovog simboličnog kolača.
Božićnjak, objašnjava on, ima tri jupke — donju, srednju i gornju — koje predstavljaju Sveto Trojstvo.
„Ima figure. Figure moraju biti: Mali Isus, Marija, Josip, tu su vol i magarac. Moraju biti i tri kralja. Pet ruža, pet ptica, pet ovaca — pet otajstava. Svega po pet“, detaljno nabraja elemente koji čine ovaj tradicionalni kolač. Na njemu se nalaze i grožđe, koje simbolizuje vino i „predstavlja Isusovu krv“, kao i zvezda koja označava mesto Hristovog rođenja.
Dvanaest godina kontinuiranog rada
Kata Kuntić, predsednica KUD „Bunjevka“ i organizatorka, ističe da je ovo već dvanaesta manifestacija posvećena očuvanju tradicije.
„Ovo je 12. panel-konferencija. Nakon 12 projekata, došlo se na ideju da ove godine ne radimo nove predloge i ne delegiramo nove elemente, već da uradimo digitalizaciju“, objašnjava ona.
Projekat sprovode četiri udruženja: KUD Bunjevka, Etno-kuća Kuntić, Bunjevačka kasina i Lemeški Bunjevci. U prvoj fazi digitalizuju se pet elemenata: bili šling, Božićnjak, slamarstvo, preljske pesme i bunjevačke groktalice.
„Arhiva je ogromna — mnogo fotografija, mnogo snimaka“, kaže Kuntić, dodajući da su ovi elementi izabrani jer je za njih prikupljena najbogatija dokumentacija i jer ih KUD Bunjevka neguje od osnivanja.
Već na putu ka zvaničnoj zaštiti
Tri elementa — dužijanca, groktalice i Božićnjak — već su poslata u Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Republike Srbije.
„To je već zavedeno. Da bismo poslali, moramo imati saradnju sa Pokrajinskim koordinatorom i usaglasiti sva pravila“, objašnjava Kuntić.
Govoreći o decenijama posvećenog rada, ističe da ni sama nije bila svesna koliko je toga nastalo.
„Možda nismo bili svesni šta radimo, ali kada sada vidimo tu bogatu arhivu, shvatamo da se godinama slagalo jedno na drugo. Radila sam na istraživanjima — niko drugi to nije radio — ali ja to mnogo volim.“
Ipak, brine je budućnost.
„Kako mladi ovo vide? Bojim se da vrlo teško. Sa našom omladinom malo ko radi.“
Objašnjava da je KUD Bunjevka jedini primao decu u sekcije bez obzira na poreklo, uz rad na bunjevačkom jeziku. „Imali smo literarnu, dramsku, horsku sekciju — sve. Nakon deset godina, iz toga izađu talenti“, priseća se.
Problem je nastao 2004. godine njihovim preseljenjem na Radjalac.
„Radjalac nije prostorija koja je mogla da zadovolji naše potrebe. Tako su sekcije sve ređe radile, a podmlatka više nije bilo — i sada se to baš oseća.“
Digitalizacija kao most ka mladima
Tamara Babić iz UG „Bunjevačka kasina“ naglašava zašto je digitalizacija neophodna.
„Ovogodišnji projekat govori upravo o digitalnoj prezentaciji pet elemenata. Želimo da ih približimo mlađim generacijama i učinimo dostupnijim.“
Ona dodaje da je važno redovno organizovati panel-konferencije „Čuvari tradicije“ kako bi se obezbedilo prenošenje nematerijalne baštine s kolena na koleno i očuvala uloga „zaštitara“ kulture.
Digitalizacija se ističe kao ključni most ka budućnosti — jer tradicija koja se ne neguje i ne živi, vremenom nestaje.
Tekst, foto: Sandra Iršević
