(ВИДЕО) Чувају што су им преци оставили! БУЊЕВАЧКО БЛАГО УЛАЗИ У ДИГИТАЛНИ ВЕК! Традиција дуга генерацијама коначно добија нови живот
Дванаеста панел-конференција „Чувари традиције“ окупила је заједницу посвећену заштити и очувању нематеријалне културне баштине Буњеваца.
Стипан Будимчевић, пензионер из Сомбора, већ деценију наставља породичну традицију прављења Божићњака, која се преноси генерацијама.
„Божићњак правим већ 10 година. Моја мајка га је правила, па се тако традиција пренела. Никада нисмо престали да га правимо“, прича Будимчевић, описујући сложен процес израде овог симболичног колача.
Божићњак, објашњава он, има три јупке — доњу, средњу и горњу — које представљају Свето Тројство.
„Има фигуре. Фигуре морају бити: Мали Исус, Марија, Јосип, ту су вол и магарац. Морају бити и три краља. Пет ружа, пет птица, пет оваца — пет отајстава. Свега по пет“, детаљно набраја елементе који чине овај традиционални колач. На њему се налазе и грожђе, које симболизује вино и „представља Исусову крв“, као и звезда која означава место Христовог рођења.
Дванаест година континуираног рада
Ката Кунтић, председница КУД „Буњевка“ и организаторка, истиче да је ово већ дванаеста манифестација посвећена очувању традиције.
„Ово је 12. панел-конференција. Након 12 пројеката, дошло се на идеју да ове године не радимо нове предлоге и не делегирамо нове елементе, већ да урадимо дигитализацију“, објашњава она.
Пројекат спроводе четири удружења: КУД Буњевка, Етно-кућа Кунтић, Буњевачка касина и Лемешки Буњевци. У првој фази дигитализују се пет елемената: били шлинг, Божићњак, сламарство, прељске песме и буњевачке грокталице.
„Архива је огромна — много фотографија, много снимака“, каже Кунтић, додајући да су ови елементи изабрани јер је за њих прикупљена најбогатија документација и јер их КУД Буњевка негује од оснивања.
Већ на путу ка званичној заштити
Три елемента — дужијанца, грокталице и Божићњак — већ су послата у Центар за нематеријално културно наслеђе Републике Србије.
„То је већ заведено. Да бисмо послали, морамо имати сарадњу са Покрајинским координатором и усагласити сва правила“, објашњава Кунтић.
Говорећи о деценијама посвећеног рада, истиче да ни сама није била свесна колико је тога настало.
„Можда нисмо били свесни шта радимо, али када сада видимо ту богату архиву, схватамо да се годинама слагало једно на друго. Радила сам на истраживањима — нико други то није радио — али ја то много волим.“
Ипак, брине је будућност.
„Како млади ово виде? Бојим се да врло тешко. Са нашом омладином мало ко ради.“
Објашњава да је КУД Буњевка једини примао децу у секције без обзира на порекло, уз рад на буњевачком језику. „Имали смо литерарну, драмску, хорску секцију — све. Након десет година, из тога изађу таленти“, присећа се.
Проблем је настао 2004. године њиховим пресељењем на Радјалац.
„Радјалац није просторија која је могла да задовољи наше потребе. Тако су секције све ређе радиле, а подмлатка више није било — и сада се то баш осећа.“
Дигитализација као мост ка младима
Тамара Бабић из УГ „Буњевачка касина“ наглашава зашто је дигитализација неопходна.
„Овогодишњи пројекат говори управо о дигиталној презентацији пет елемената. Желимо да их приближимо млађим генерацијама и учинимо доступнијим.“
Она додаје да је важно редовно организовати панел-конференције „Чувари традиције“ како би се обезбедило преношење нематеријалне баштине с колена на колено и очувала улога „заштитара“ културе.
Дигитализација се истиче као кључни мост ка будућности — јер традиција која се не негује и не живи, временом нестаје.
Текст, фото: Сандра Иршевић
