okoTVoko: Televizija otvorenih očiju

To je bio jedan od najzanimljivijih događaja u ovoj sezoni. Bogoljub Karić je tom prilikom najavio da će ponovo otvoriti najbolju televiziju koja je stvorila najviše TV lica. Sećam se da tri puta nisam prošao na audiciji za BK televiziju jer nisam bio dovoljno maneken i jer sam pričao suviše lalinski, ali sam redovno gostovao u „BK parlamentu” kod Jasmine Mitrović Marić i Anete Mihajlović.

Onda me je na tu televiziju na Bogojavljenje  doveo Aleksandar Tijanić. Čovek koji je, zapravo, stvorio BK televiziju. Tijanić se dugo opirao da dođe  u „Tabloid” na NS plus. 

Kritikovao je moj koncept, nije želeo da dođe posle Ere Ojdanića, Jami, Lune Lu... Iako je rekao: „Kod tebe je bila galerija likova” kad sam mu pokazao spisak gostiju na kom se nalazio i Pero Zlatar, Biljana Vilimon, Mira Bobić Mojsilović, došao je i video da se jedna emisija sa male televizije gleda i u kući Karića i kod svih bitnih ljudi u državi. 

Ali, ne zaboravite, na BK televiziji su neki ljudi dobili stanove i ova profesija je bila poštovana, a novinari cenjeni. Imali su sjajna lica i TV program. Bila je čast raditi tamo. Vlasnik se nije mešao u uređivačku politku koju su vodili urednici, a ja sam imao dobru platu, nisam dobio ni stan, ni džip, ali me je Tihomir Simić, tadašnji direktor, naš Novosađanin, prvi put zaposlio posle sedam godina honorarnog rada na NS plusu. 

Tih sedam godina bez staža poklanjam onima koji su ugasili BK televiziju. Sećamo se kako je 2006. godine kordon policije ušao u BK i ugasio jednu dobru televiziju i tada sam shvatio koliko zapravo politički novinari ne mogu ništa u državi. Zato se, kao diplomirani politikolog, i ne bavim politikom. 

Ali, nijedna televizija u Srbiji posle toga nije ugašena zbog porno trenutaka u rijaliti programu. Niko nije kažnjen zbog psovanja i niskih strasti. Veštačka inteligencija je počela da vređa ljude. Silikon i primitivizam su postali deo našeg programa. Turbo-folk je postao glavna matrica programa, dok je BK televizija bila kulturna i „televizija otvorenih očiju”. 

Bio sam najkritikovanija osoba u srpskim medijima jer sam se usudio da dovedem Seku Aleksić i Daru Bubamaru, dok je još imala pristojne pesme. Porno TV kritičarka Rubi iz „Nacionala” napisala je tada da sam „najdeblje usvojenče porodice Karić” i pitala se što se ja pravim kulturan ako zovem Anitu Lazić i Snežanu Savić. Ali, narod je voleo moj program. 

Dobio sam tri puta nagradu kao najpopularnije TV lice 2001, 2002, 2003. Tražio sam da mi to uruči Zoran Đinđić, da bih bio u svim televizijskim dnevnicima. To su najlepši dani moje karijere. Posle toga, na Radio-televiziji Vojvodine dobio sam ekskluzive koje niko nije imao i 15 godina uživao u slavi BK televizije. Proputovao sam ceo Mediteran, bio deset puta u Turskoj, obišao celu bivšu Jugoslaviju, celu jadransku obalu. 

Bio ponosni član žirija „Beovizije”. Tri osobe na BK su htele da skinu moju emisiju sa programa, ali nisu uspele, jer sam rejtingom počeo da „tučem” konkurenciju. Bio je opšti stres kad je Marina Tucaković dovela Anu Kokić da peva pesmu „Mojne mala”. Bilo je teško, ali sam svoje znanje i  kapital BK televizije iskoristio na RTV. Uradio sam ekskluzivne intervjue koje niko nije. I danas dolaze kod mene na radio, jer sam junak njihovog detinjstva. 

Imam dovoljno emisija o sebi na Jutjubu i ne volim kad mi neko kaže da sam legenda. Zna se kako se ovde ponašamo prema legendama... Svakako, radujem se povratku „televizije otvorenih očiju”. A taman mi je dosta - imam 57 godina života, trideset godina rada na televiziji. I najviše me raduje što urednici TV magazina i TV emisija, koji imaju godina koliko ja imam staža, kažu da bi voleli da se vrati program kakav su gledali u mladosti. E, za to ne mogu da im garantujem. Vremena su se mnogo promenila nagore.

Aleksandar Filipović