окоТВоко: Телевизија отворених очију

То је био један од најзанимљивијих догађаја у овој сезони. Богољуб Карић је том приликом најавио да ће поново отворити најбољу телевизију која је створила највише ТВ лица. Сећам се да три пута нисам прошао на аудицији за БК телевизију јер нисам био довољно манекен и јер сам причао сувише лалински, али сам редовно гостовао у „БК парламенту” код Јасмине Митровић Марић и Анете Михајловић.

Онда ме је на ту телевизију на Богојављење  довео Александар Тијанић. Човек који је, заправо, створио БК телевизију. Тијанић се дуго опирао да дође  у „Таблоид” на НС плус. 

Критиковао је мој концепт, није желео да дође после Ере Ојданића, Јами, Луне Лу... Иако је рекао: „Код тебе је била галерија ликова” кад сам му показао списак гостију на ком се налазио и Перо Златар, Биљана Вилимон, Мира Бобић Мојсиловић, дошао је и видео да се једна емисија са мале телевизије гледа и у кући Карића и код свих битних људи у држави. 

Али, не заборавите, на БК телевизији су неки људи добили станове и ова професија је била поштована, а новинари цењени. Имали су сјајна лица и ТВ програм. Била је част радити тамо. Власник се није мешао у уређивачку политку коју су водили уредници, а ја сам имао добру плату, нисам добио ни стан, ни џип, али ме је Тихомир Симић, тадашњи директор, наш Новосађанин, први пут запослио после седам година хонорарног рада на НС плусу. 

Тих седам година без стажа поклањам онима који су угасили БК телевизију. Сећамо се како је 2006. године кордон полиције ушао у БК и угасио једну добру телевизију и тада сам схватио колико заправо политички новинари не могу ништа у држави. Зато се, као дипломирани политиколог, и не бавим политиком. 

Али, ниједна телевизија у Србији после тога није угашена због порно тренутака у ријалити програму. Нико није кажњен због псовања и ниских страсти. Вештачка интелигенција је почела да вређа људе. Силикон и примитивизам су постали део нашег програма. Турбо-фолк је постао главна матрица програма, док је БК телевизија била културна и „телевизија отворених очију”. 

Био сам најкритикованија особа у српским медијима јер сам се усудио да доведем Секу Алексић и Дару Бубамару, док је још имала пристојне песме. Порно ТВ критичарка Руби из „Национала” написала је тада да сам „најдебље усвојенче породице Карић” и питала се што се ја правим културан ако зовем Аниту Лазић и Снежану Савић. Али, народ је волео мој програм. 

Добио сам три пута награду као најпопуларније ТВ лице 2001, 2002, 2003. Тражио сам да ми то уручи Зоран Ђинђић, да бих био у свим телевизијским дневницима. То су најлепши дани моје каријере. После тога, на Радио-телевизији Војводине добио сам ексклузиве које нико није имао и 15 година уживао у слави БК телевизије. Пропутовао сам цео Медитеран, био десет пута у Турској, обишао целу бившу Југославију, целу јадранску обалу. 

Био поносни члан жирија „Беовизије”. Три особе на БК су хтеле да скину моју емисију са програма, али нису успеле, јер сам рејтингом почео да „тучем” конкуренцију. Био је општи стрес кад је Марина Туцаковић довела Ану Кокић да пева песму „Мојне мала”. Било је тешко, али сам своје знање и  капитал БК телевизије искористио на РТВ. Урадио сам ексклузивне интервјуе које нико није. И данас долазе код мене на радио, јер сам јунак њиховог детињства. 

Имам довољно емисија о себи на Јутјубу и не волим кад ми неко каже да сам легенда. Зна се како се овде понашамо према легендама... Свакако, радујем се повратку „телевизије отворених очију”. А таман ми је доста - имам 57 година живота, тридесет година рада на телевизији. И највише ме радује што уредници ТВ магазина и ТВ емисија, који имају година колико ја имам стажа, кажу да би волели да се врати програм какав су гледали у младости. Е, за то не могу да им гарантујем. Времена су се много променила нагоре.

Александар Филиповић