UZ TRADICIONALNI GODIŠNJI KONCERT UDRUŽENJA KOMPOZITORA VOJVODINE Afirmacija muzike vojvođanskih autora

Razloga za to je mnogo, a među njima se izdvaja činjenica da je malo ansambala koji žele da se uhvate u koštac s nepoznatom partiturom i promovišu je kroz premijerna izvođenja publici. Ipak, nekolicina renomiranih novosadskih sastava posvećuje aktivno pažnju savremenom muzičkom stvaralaštvu. Tu je, međutim, i Udruženje kompozitora Vojvodine, koje iz godinu godinu svoje aktivnosti organizuje tako da skrene pažnju javnosti da kreativni potencijal svojih članova. Ovogodišnji tradicionalni godišnji koncert Udruženja kompozitora Vojvodine upravo je predstavio reprezentativan presek stvaralaštva vojvođanskih autora i to u izvođenju dua Radoslava Vorgić, sopran, i Nevena Sovtić, klavir, te kroz nastup Kamerate Novi Sad. 

Prvi deo koncerta bio je posvećen savremenoj solo pesmi. Umetnice dua Vorgić-Sovtić, koje poslednjih godina posebno doprinose oživljavanju ovog žanra u nas, pažljivo su koncipirale svoj deo večeri intepretirajući opuse autore starije, srednje i najmlađe generacije UKV. Tako su se najpre čula izvanredna kabaretska numera „Dođi“ (1942) Rudolfa Bručija, a zatim neoklasična Da li znaš? Svetozara Saše Kovačevića na tekst Anamarije Zakanj. Premijerno je izvedena potom i pesma Ni bogova ni molitava Stevana Divjakovića, u kojoj je kompozitor, koristeći stihove Iva Andrića, odenuo u muzičko ruho večna čovekova pitanja vere kroz meki izraz neoromantičarskog zvuka. Srpska premijera Blejkovih pesama Aleksandre Vrebalov donela je sedam zvučnih minijatura u kojima se fragmenti Blejkovih stihova pretvaraju u dramatski luk muzičkih oslikanih unutrašnjih psiholoških stanja. 

Ivana Govorčin u pesmi Informare libertas est na tekst Nevene Sovtić spaja ironiju i angažovanost u jednoj vrsti „mini muzičkog pozorišta“, pozivajući na promišljanje o slobodi medija. Završni opus prvog dela koncerta bila je kompozicija Svetozara Nešića Propis 45 (tekst D. Ilić), delo pisano za Radoslavu Vorgić, u kojem autor istražuje tri „modusa“ zvučanja klavira u prepariranom stanju,  i isto toliko načina glasovne interpretacije.

Drugi deo koncerta izvela je Kamerata Novi Sad, naš renomirani gradski ansambl koji više godina deluje pod umetničkim rukovodstvom Marka Miletića i kroz svoje nastupe posebno neguje savremeno kompozitorsko stvaralaštvo. Kamerata je ovaj put izvela tri stava iz Koncerta za gudače Nikole Petina, svojevrsnog „končerta grosa“ 20. veka. Nakon mističnih atmosfera „Spring“-a Doroteje Vejnović, čuo se i Poljubac Aleksandre Vrebalov, minijatura nastala za predstavu „Tesla izumetnik“ reditelja N. Bradića. Završetak večeri doneo je dva razigrana dela Varijacija za 13 gudača Kocka do kocke – Tatatatira Nemanje Sovtića na temu iz kultne dečje emisije, čime je ovaj koncert pružio i dozu šarmantnog podsećanja na nekadašnja – iz sadašnje perspektive – srećna vremena osamdesetih godina 20. veka.

Udruženje kompozitora Vojvodine još jednom je prikazalo da savremeno kompozitorsko stvaralaštvo u nas ne jenjava, ali da mu je i dalje potrebna institucionalna podrška koju su ovaj put pružili Gradska uprava za kulturu, SOKOJ i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama.