УЗ ТРАДИЦИОНАЛНИ ГОДИШЊИ КОНЦЕРТ УДРУЖЕЊА КОМПОЗИТОРА ВОЈВОДИНЕ Афирмација музике војвођанских аутора
Уметничка музика наших савременика није тако често заступљена на концертним програмима.
Разлога за то је много, а међу њима се издваја чињеница да је мало ансамбала који желе да се ухвате у коштац с непознатом партитуром и промовишу је кроз премијерна извођења публици. Ипак, неколицина реномираних новосадских састава посвећује активно пажњу савременом музичком стваралаштву. Ту је, међутим, и Удружење композитора Војводине, које из годину годину своје активности организује тако да скрене пажњу јавности да креативни потенцијал својих чланова. Овогодишњи традиционални годишњи концерт Удружења композитора Војводине управо је представио репрезентативан пресек стваралаштва војвођанских аутора и то у извођењу дуа Радослава Воргић, сопран, и Невена Совтић, клавир, те кроз наступ Камерате Нови Сад.
Први део концерта био је посвећен савременој соло песми. Уметнице дуа Воргић-Совтић, које последњих година посебно доприносе оживљавању овог жанра у нас, пажљиво су конципирале свој део вечери интепретирајући опусе ауторе старије, средње и најмлађе генерације УКВ. Тако су се најпре чула изванредна кабаретска нумера „Дођи“ (1942) Рудолфа Бручија, а затим неокласична Да ли знаш? Светозара Сашe Ковачевића на текст Анамарије Закањ. Премијерно је изведена потом и песма Ни богова ни молитава Стевана Дивјаковића, у којој је композитор, користећи стихове Ива Андрића, оденуо у музичко рухо вечна човекова питања вере кроз меки израз неоромантичарског звука. Српска премијера Блејкових песама Александре Вребалoв донела је седам звучних минијатура у којима се фрагменти Блејкових стихова претварају у драматски лук музичких осликаних унутрашњих психолошких стања.
Ивана Говорчин у песми Informare libertas est на текст Невене Совтић спаја иронију и ангажованост у једној врсти „мини музичког позоришта“, позивајући на промишљање о слободи медија. Завршни опус првог дела концерта била је композиција Светозара Нешића Пропис 45 (текст Д. Илић), дело писано за Радославу Воргић, у којем аутор истражује три „модуса“ звучања клавира у препарираном стању, и исто толико начина гласовне интерпретације.
Други део концерта извела је Камерата Нови Сад, наш реномирани градски ансамбл који више година делује под уметничким руководством Марка Милетића и кроз своје наступе посебно негује савремено композиторско стваралаштво. Камерата је овај пут извела три става из Концерта за гудаче Николе Петина, својеврсног „кончерта гроса“ 20. века. Након мистичних атмосфера „Spring“-а Доротеје Вејновић, чуо се и Пољубац Александре Вребалов, минијатура настала за представу „Тесла изуметник“ редитеља Н. Брадића. Завршетак вечери донео је два разиграна дела Варијација за 13 гудача Коцка до коцке – Татататира Немање Совтића на тему из култне дечје емисије, чиме је овај концерт пружио и дозу шармантног подсећања на некадашња – из садашње перспективе – срећна времена осамдесетих година 20. века.
Удружење композитора Војводине још једном је приказало да савремено композиторско стваралаштво у нас не јењава, али да му је и даље потребна институционална подршка коју су овај пут пружили Градска управа за културу, СОКОЈ и Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе с верским заједницама.