AI ĆE UKINUTI MNOGA RADNA MESTA, ALI OVI LJUDI NEĆE OSTATI BEZ POSLA Stručnjak savetuje koje veštine morate da razvijate da biste bili nezamenjivi
Veštačka inteligencija će temeljno promeniti zapošljavanje u gotovo svakoj industriji, ali većina ljudi i dalje može da zaštiti svoje karijere – ako na vreme razvije prave veštine.
Tako tvrdi Džejmi Dajmon, izvršni direktor JPMorgan Chase-a, jedne od najmoćnijih banaka na svetu.
Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija će eliminisati pojedina radna mesta, ali to ne znači da za ljude neće biti posla.
„Veštačka inteligencija će ukinuti radna mesta. To ne znači da ljudi neće imati druge poslove. Moj savet je: razvijajte kritičko razmišljanje, učite emocionalnu inteligenciju, učite kako da budete dobri na sastancima, kako da komunicirate i kako da pišete. Biće posla“, rekao je Dajmon.
Njegove poruke dolaze u trenutku sve izraženijih promena na tržištu rada izazvanih ubrzanom primenom veštačke inteligencije. Pojedini analitičari povezuju rast nezaposlenosti među mladima sa širenjem AI alata, dok je direktor kompanije Anthropic Dario Amodej upozorio da bi veštačka inteligencija u narednih pet godina mogla da izbriše i do polovine kancelarijskih poslova.
Dajmon nije usamljen u ovom stavu. Generalni direktor Volmarta Dag Makmilon izjavio je da je jasno da će veštačka inteligencija promeniti gotovo svaki posao.
„Možda postoji posao koji AI neće promeniti, ali ne mogu da se setim koji“, naveo je Makmilon.
Za Dajmona, ključ opstanka leži u takozvanim „mekom veštinama“ – sposobnostima koje tehnologija teško može da zameni. On ističe da dobri lideri moraju znati kako da postavljaju prava pitanja, da uče od konkurencije, klijenata i sopstvenih grešaka.
„Ako nemate realnu sliku sveta oko sebe – šta se menja i koje su nove ideje – na kraju ćete propasti“, upozorava Dajmon.
Sličan stav dele i drugi lideri iz sveta tehnologije. Direktor Amazon Web Services-a Met Garman ističe da će kritičko razmišljanje biti jedna od najvažnijih veština u doba veštačke inteligencije.
Iako AI može da preuzme administrativne i tehničke zadatke, ona i dalje ne donosi nijansirane odluke niti razume širi kontekst.
„Morate biti kreativni, morate kritički da razmišljate i morate biti fleksibilni. Sposobnost učenja novih stvari i prilagođavanja biće jednako važna kao i bilo koja konkretna veština“, istakao je Garman.
Stručnjaci se slažu i da komunikacione sposobnosti i emocionalna inteligencija postaju ključ uspeha u savremenom radnom okruženju. Ljudi koji umeju jasno da izraze ideje, slušaju sagovornike i grade odnose lakše stiču poverenje i uticaj.
Prema rečima Alison Vud Bruks, vanredne profesorke na Harvardu, vrhunska komunikacija ne leži u govoru, već u slušanju.
„Uspešni sagovornici idu korak dalje od klimanja glavom i održavanja kontakta očima. Slušanje odgovora, a zatim postavljanje dodatnog, promišljenog pitanja je gotovo supermoć – i iznenađujuće malo ljudi to radi“, ističe ona.
