OFICIRSKI DOM NIJE IZGRAĐEN SLUČAJNO NA OBALI DUNAVA Evo kako je Novi Sad dobio jedno od najreprezentativnijih zdanja

Samo nekoliko koraka dalje, na broju 9, nalazi se još jedan objekat koji svojom arhitekturom, istorijom i značajem upotpunjuje tu sliku. Reč je o Domu vojske, nekadašnjem Oficirskom domu.

Odluka o izgradnji Oficirskog doma doneta je 1923. godine, a lokacija na samoj obali Dunava nije bila slučajna. Namera je bila da se podigne reprezentativno zdanje koje će odražavati ugled vojske, ali i novu, modernu sliku Novog Sada.

Projekat je poveren arhitekti Juriju Nikolajeviću Šreteru, tada višem vojnom inženjeru 4. klase, a gradnja je započela iste godine, uz posebnu dozvolu gradskih vlasti.

Zgrada je pretrpela brojne izazove već u ranoj fazi postojanja. Neposredno nakon završetka radova, izbio je požar, pa je objekat morao da bude obnovljen. Upravo u tom periodu nastaju i značajne izmene u odnosu na prvobitno rešenje, koje su obeležile konačan izgled zdanja. Obnovom je naglašena monumentalnost objekta, posebno kroz snažnu glavnu fasadu sa klasičnim elementima.

Dom vojske odlikuje izrazita simetrija i jasna podela fasadnih površina. Centralni deo ističe se dominantnim trouglastim frontonom, dok su prozori ukrašeni jonskim pilastrima i dekorativnim detaljima koji upućuju na duh klasicizma. Posebnu pažnju privlači prostrana terasa sa balustradom, koja je nekada služila kao mesto svečanih okupljanja i društvenih događaja.

Unutrašnjost zgrade bila je podjednako reprezentativna. Svečana sala, postavljena na dvorišnoj strani, imala je važnu ulogu u javnom i društvenom životu grada, dok je prizemlje bilo namenjeno restoranu, čija je bašta gledala prema Dunavu. Stepenište, smešteno u desnom delu objekta, povezivalo je prostrane etaže i dodatno naglašavalo raskoš unutrašnjeg prostora.

Sa leve strane nekadašnjeg Oficirskog doma, na ugaonom delu parcele između Beogradskog keja i Dunavske ulice, i danas se protire senovita bašta restorana, koja je decenijama jedno od omiljenih mesta za predah Novosađana.

Danas u Dom vojske rado svraćaju sugrađani i gosti grada, pre svega u pivnicu „Dunav“, mnogo poznatiju kao „Bašta vojske“, a kako je pamte stariji Novosađani, kao „menza“. Ovo mesto, smešteno uz samu obalu Dunava, zadržalo je duh nekadašnjih gradskih okupljanja i ostalo živi deo svakodnevice Novog Sada.

Iako je tokom decenija menjao namene i korisnike, Dom vojske je ostao jedan od najprepoznatljivijih simbola novosadske arhitekture između dva svetska rata. Zajedno sa susednim zdanjima na Beogradskom keju, on i danas svedoči o vremenu kada je Novi Sad građen sa jasnom vizijom da bude grad otmenosti, kulture i evropskog duha, okrenut reci koja mu je dala identitet.

Projekat “Dvorci i velelepna zdanja Vojvodine – raskošni čuvari istorije“ realizuje Dnevnik Vojvodina press doo, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.