ОФИЦИРСКИ ДОМ НИЈЕ ИЗГРАЂЕН СЛУЧАЈНО НА ОБАЛИ ДУНАВА Ево како је Нови Сад добио једно од најрепрезентативнијих здања

Само неколико корака даље, на броју 9, налази се још један објекат који својом архитектуром, историјом и значајем употпуњује ту слику. Реч је о Дому војске, некадашњем Официрском дому.

Одлука о изградњи Официрског дома донета је 1923. године, а локација на самој обали Дунава није била случајна. Намера је била да се подигне репрезентативно здање које ће одражавати углед војске, али и нову, модерну слику Новог Сада.

Пројекат је поверен архитекти Јурију Николајевићу Шретеру, тада вишем војном инжењеру 4. класе, а градња је започела исте године, уз посебну дозволу градских власти.

Зграда је претрпела бројне изазове већ у раној фази постојања. Непосредно након завршетка радова, избио је пожар, па је објекат морао да буде обновљен. Управо у том периоду настају и значајне измене у односу на првобитно решење, које су обележиле коначан изглед здања. Обновом је наглашена монументалност објекта, посебно кроз снажну главну фасаду са класичним елементима.

Дом војске одликује изразита симетрија и јасна подела фасадних површина. Централни део истиче се доминантним троугластим фронтоном, док су прозори украшени јонским пиластрима и декоративним детаљима који упућују на дух класицизма. Посебну пажњу привлачи пространа тераса са балустрадом, која је некада служила као место свечаних окупљања и друштвених догађаја.

Унутрашњост зграде била је подједнако репрезентативна. Свечана сала, постављена на дворишној страни, имала је важну улогу у јавном и друштвеном животу града, док је приземље било намењено ресторану, чија је башта гледала према Дунаву. Степениште, смештено у десном делу објекта, повезивало је простране етаже и додатно наглашавало раскош унутрашњег простора.

Са леве стране некадашњег Официрског дома, на угаоном делу парцеле између Београдског кеја и Дунавске улице, и данас се протире сеновита башта ресторана, која је деценијама једно од омиљених места за предах Новосађана.

Данас у Дом војске радо свраћају суграђани и гости града, пре свега у пивницу „Дунав“, много познатију као „Башта војске“, а како је памте старији Новосађани, као „менза“. Ово место, смештено уз саму обалу Дунава, задржало је дух некадашњих градских окупљања и остало живи део свакодневице Новог Сада.

Иако је током деценија мењао намене и кориснике, Дом војске је остао један од најпрепознатљивијих симбола новосадске архитектуре између два светска рата. Заједно са суседним здањима на Београдском кеју, он и данас сведочи о времену када је Нови Сад грађен са јасном визијом да буде град отмености, културе и европског духа, окренут реци која му је дала идентитет.

Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.