Nije hrana, a nije ni stres! OVA JUTARNJA NAVIKA STOJI IZA ČAK 90% SRAČNIH UDARA
Koronarna bolest srca vodeći je uzrok smrti i kod muškaraca i kod žena širom sveta.
Jedna lekarka upozorava da se čak 90 odsto srčanih udara može povezati sa jednom jutarnjom navikom koja, iznenađujuće, nije ni hrana ni stres.
Skrivena opasnost odmah nakon buđenja
Doktorka Sana Sadoksai, koja na društvenim mrežama redovno deli medicinske savete, objasnila je da rizik po srce počinje onog trenutka kada se probudimo i ostanemo nepokretni.
Kako navodi, većina ljudi odmah nakon buđenja uzima mobilni telefon, zatim sedi i žuri napolje, držeći telo u stanju slabe pokretljivosti i pojačane upale. Ta navika, upozorava ona, vremenom ubrzava insulinsku rezistenciju, nakupljanje masnoće u predelu stomaka, povišen krvni pritisak, tihu upalu i metaboličke poremećaje, što značajno povećava rizik od ranih srčanih udara, posebno kod osoba sa viškom kilograma.
Kratko jutarnje kretanje može spasiti srce
Prema rečima lekarke, svega pet do sedam minuta jutarnjeg kretanja – poput brzog hoda, laganog istezanja ili vežbi disanja – podstiče cirkulaciju, aktivira metabolizam, stabilizuje nivo šećera u krvi i značajno štiti srce.
Ona ističe da su telesna težina, metabolizam i zdravlje srca duboko povezani, te da ignorisanje ove jednostavne jutarnje navike predstavlja tihu, ali ozbiljnu pretnju po zdravlje.
Rani znaci upozorenja
Doktorka upozorava da problemi poput gojaznosti, upornih masnih naslaga na stomaku, nedostatka daha, dijabetesa i hroničnog umora mogu biti rani metabolički signali koje ne treba zanemariti.
Simptomi srčanog udara
Prema podacima britanske Nacionalne zdravstvene službe, srčani udar nastaje kada je dotok krvi u srce blokiran, najčešće krvnim ugruškom. Najčešći simptom je bol u grudima, ali se mogu javiti i:
osećaj pritiska, težine ili stezanja u grudima
širenje bola u ruku (najčešće levu), vrat, vilicu, leđa ili stomak
vrtoglavica
pojačano znojenje
kratak dah
mučnina ili povraćanje
U slučaju sumnje na srčani udar, neophodno je odmah pozvati hitnu pomoć.
Prevencija je ključna
Stručnjaci ističu da se rizik od srčanog udara može smanjiti prestankom pušenja, gubitkom viška kilograma i uravnoteženom ishranom bogatom vlaknima, uz redovnu fizičku aktivnost. Preporuka je najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno.
