LOVAČKO UDRUŽENJE „KRIVAJA“ IZ MALOG IĐOŠA LAUREAT PRIZNANJA „KAPETAN MIŠA ANASTASIJEVIĆ“ Održivo gazdovanje, briga o divljači i prirodi

Među ovogodišnjih 16 laureata je i Lovačko udruženje „Krivaja“ iz Malog Iđoša, koje je priznanje dobilo za primeren i uzoran rad u oblasti održivog gazdovanja lovištem, za brigu o divljači, ali i zaštiti prirode.

– Mislim da je ovo priznanje prvi put dobilo neko lovačko udruženje, i to je velika čast - kaže predsednik Lovačkog udruženja „Krivaja“ Atila Juhas. – Smatram da je to prilika i jedan veliki korak ka tome da se društvu približi naš rad, jer lovce nekako većina vidi, da kažem kao „ubice“, ali mi pre svega brinemo o staništima i lovištima, o prirodi i životinjama uopšte, o pošumljavanju, a tek onda dolazi lov i da se nešto odstreli.

Kako Juhas navodi udruženje je osnovano 1994. godine spajanjem tri tadašnja lovačka društva – „Fazan“ iz Malog Iđoša, Lovćenac iz istoimenog mesta i „Jelen“ iz Feketića. Tim udruženjem površina lovišta kojom gazduju je sada na oko 18.500 hektara, ali usled podizanja dugogodišnjih zasada, koji se ograđuju, te površine se smanjuju. Gazduju sa sitnom divljači – to su fazan i zec,  i visokom – srnećom divljači.

– Proteklih par godina, što se tiče fonda divljači tu imamo manjka zeca, ali to nije samo kod nas, nego u celoj Srbije i može se reći i šire, pa i u zemljama Evropske unije. Istraživanja su u toku, ali se pretpostavlja da je to zbog nekontrolisane upotrebe herbicida i pesticida u poljoprivredi, brzih i širokih poljoprivredni mašina koje se koriste, ali i zbog ukrupnjavanja zemljišta, što sve dovodi do smanjivanja broja zečeva, a samim tim i smanjivanja broja fazana. Prirodna staništa za divljač su uništena, putevi su suženi, malo se vodi računa o pošumljavanju, o podizanju remiza i ono što ima, to se krade i sve manje i manje imamo staništa za divljač – naglašava Juhas.

Lovačko udruženje „Krivaja“ broji 94 člana, većinom su to lovci iz Opštine Mali Iđoš, a funkcioniše i lovački podmladak, ima dva zaposlena, upravnik-lovočuvar i još jedan lovočuvar, koji brinu o lovištu Krivaja 1 i Krivaja 2. Ime je udruženje dobilo po reci Krivaja koja univerzalno vezuje sva tri naselja – Mali Iđoš, Feketić i Lovćenac.

– Rezultati se vide kada poslove stručne službe obavljaju lica koja su školovana za to i koja znaju i odana su poslu – kaže Atila Juhas. – Pored mene, oni su stalno na terenu, pronalaze i brinu o divljači, vode lovce i turiste. Međutim, iz godine u godinu finansijski je sve teže i teže, s obzirom da imamo manjka sitne divlači, a to nam je bio jedan od značajnijih prihoda, koji sada ne možemo ostvariti. Uz to, obim lovnog turizama je smanjen jer je skraćen termin lova na prepelice, dok je na afiričkog goluba skroz zabranjen, tako da i tu imamo manje priliva novca. I protekle tri godine suše uticale su na smanjene fonda divljači, ali mi se tu borimo svim mogućim sredstvima i preko naših mogućnosti, pravimo u lovištima stalna i privremena pojilišta, kako bi divljač imala vode. Tokom zime obezbeđujemo, od septembra do marta, zimsku prihranu, ali i preko leta je preporučivo da se divljač hrani i drži na hranilištima, tako da i tada proveravamo i brinemo o životinjama. Podigli smo 17 visokih čeka u lovištu i 25 hranilišta za visoku i sitnu divljač. Sezona lova traje od 1. oktobra do 31. januara i pretežno se lovi nedeljom, a nakon toga se usmeravaomo na zimsku prihranu divljači, uništavanje štetočina i usaglašavanje stanja fonda divljači na terenu sa planom gazdovanja. Oko 25 do 30 turista nam dolazi u lov, jer je to sada samo lov na srndaćku divljač, ali je malo stranaca, pošto je problem što nismo u EU, zbog trasporta ličnog oružja, kao i transporta trofeja.

Naš sagovornik ukazuje da im znače sredstva koja dobijaju na konkursima pokrajinske i lokalne samouprave, tako su zahvaljujući novcu dobijenom na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo nabavili jedno novo i jedno polovno terensko vozilo, kao i opremu za stručnu službu, počevši od odeće i obuće do drugih neophodnih stvari za kvalitetan rad. Obezbeđena su i sredstva za potpunu unutrašnju rekonstrukciju lovačkog doma u Malom Iđošu, koji je dosta dotrajao, početak radova očekuje u narednom periodu, a posao bi trebao da bude gotov 1. juna naredne godine. Na konkursima za civilna udruženja uspešno Udruženje konkuriše u Opštini Mali Iđoš, što im finansijski znači za nabavku žive divljači.

– Održavamo kontakte sa okolnim lovačkim društima, sarađujemo sa lovnim sektorom „Vojvodinašuma“, a tu je i prekogranična saradnja – ističe Juhas. – Pre šest godina je oformljeno Društvo vojvođansko-mađarskih lovaca, čiji sam ja sada sekretar, a svake godine 27. decembra se organizuje humanitarni lov u Bačkoj Topoli, i tako prikupljena sredstava, oko milion dinara, se usmeravaju u zdravstvene institucije – domove zdravlja i bolnice i to isključivo za dečja odeljenja.  U maju svake godine imamo smotru trofeja srnadaća gde se organizuje i takmičenje u kuvanju i to je jedan vid široke saradnje sa svim lovačkim udruženjima u Vojvodini i Srbiji. Trudimo se da to popularizujemo i da se poveća broj učesnika i posetilaca. Lovački savezi Srbije i Vojvodine bi trebali da budu više prisutni u medijima i na mrežama i da popularišu lovce, jer smatram da je lov postao privredna grana koja će se razvijati. Za to imamo dobar primer u susednim zemljama, Mađarskoj, Slovačkoj, Rumuniji gde se značajni prihodi ostvajuju u lovu, a to nije bitno smo za lovačka udruženja, već i za budžet zemlje.

Aleksandra Brzak

Projekat „Raznolikost u srcu – priče lokalnih udruženja i organizacija opštine Mali Iđoš“ realizuje Dnevnik Vojvodina pres, a sufinansiran je iz budžeta Opštine Mali Iđoš. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.