ЛОВАЧКО УДРУЖЕЊЕ „КРИВАЈА“ ИЗ МАЛОГ ИЂОША ЛАУРЕАТ ПРИЗНАЊА „КАПЕТАН МИША АНАСТАСИЈЕВИЋ“ Одрживо газдовање, брига о дивљачи и природи

Међу овогодишњих 16 лауреата је и Ловачко удружење „Криваја“ из Малог Иђоша, које је признање добило за примерен и узоран рад у области одрживог газдовања ловиштем, за бригу о дивљачи, али и заштити природе.

– Мислим да је ово признање први пут добило неко ловачко удружење, и то је велика част - каже председник Ловачког удружења „Криваја“ Атила Јухас. – Сматрам да је то прилика и један велики корак ка томе да се друштву приближи наш рад, јер ловце некако већина види, да кажем као „убице“, али ми пре свега бринемо о стаништима и ловиштима, о природи и животињама уопште, о пошумљавању, а тек онда долази лов и да се нешто одстрели.

Како Јухас наводи удружење је основано 1994. године спајањем три тадашња ловачка друштва – „Фазан“ из Малог Иђоша, Ловћенац из истоименог места и „Јелен“ из Фекетића. Тим удружењем површина ловишта којом газдују је сада на око 18.500 хектара, али услед подизања дугогодишњих засада, који се ограђују, те површине се смањују. Газдују са ситном дивљачи – то су фазан и зец,  и високом – срнећом дивљачи.

– Протеклих пар година, што се тиче фонда дивљачи ту имамо мањка зеца, али то није само код нас, него у целој Србије и може се рећи и шире, па и у земљама Европске уније. Истраживања су у току, али се претпоставља да је то због неконтролисане употребе хербицида и пестицида у пољопривреди, брзих и широких пољопривредни машина које се користе, али и због укрупњавања земљишта, што све доводи до смањивања броја зечева, а самим тим и смањивања броја фазана. Природна станишта за дивљач су уништена, путеви су сужени, мало се води рачуна о пошумљавању, о подизању ремиза и оно што има, то се краде и све мање и мање имамо станишта за дивљач – наглашава Јухас.

Ловачко удружење „Криваја“ броји 94 члана, већином су то ловци из Општине Мали Иђош, а функционише и ловачки подмладак, има два запослена, управник-ловочувар и још један ловочувар, који брину о ловишту Криваја 1 и Криваја 2. Име је удружење добило по реци Криваја која универзално везује сва три насеља – Мали Иђош, Фекетић и Ловћенац.

– Резултати се виде када послове стручне службе обављају лица која су школована за то и која знају и одана су послу – каже Атила Јухас. – Поред мене, они су стално на терену, проналазе и брину о дивљачи, воде ловце и туристе. Међутим, из године у годину финансијски је све теже и теже, с обзиром да имамо мањка ситне дивлачи, а то нам је био један од значајнијих прихода, који сада не можемо остварити. Уз то, обим ловног туризама је смањен јер је скраћен термин лова на препелице, док је на афиричког голуба скроз забрањен, тако да и ту имамо мање прилива новца. И протекле три године суше утицале су на смањене фонда дивљачи, али ми се ту боримо свим могућим средствима и преко наших могућности, правимо у ловиштима стална и привремена појилишта, како би дивљач имала воде. Током зиме обезбеђујемо, од септембра до марта, зимску прихрану, али и преко лета је препоручиво да се дивљач храни и држи на хранилиштима, тако да и тада проверавамо и бринемо о животињама. Подигли смо 17 високих чека у ловишту и 25 хранилишта за високу и ситну дивљач. Сезона лова траје од 1. октобра до 31. јануара и претежно се лови недељом, а након тога се усмераваомо на зимску прихрану дивљачи, уништавање штеточина и усаглашавање стања фонда дивљачи на терену са планом газдовања. Око 25 до 30 туриста нам долази у лов, јер је то сада само лов на срндаћку дивљач, али је мало странаца, пошто је проблем што нисмо у ЕУ, због траспорта личног оружја, као и транспорта трофеја.

Наш саговорник указује да им значе средства која добијају на конкурсима покрајинске и локалне самоуправе, тако су захваљујући новцу добијенoм на конкурсу Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство набавили једно ново и једно половно теренско возило, као и опрему за стручну службу, почевши од одеће и обуће до других неопходних ствари за квалитетан рад. Обезбеђена су и средства за потпуну унутрашњу реконструкцију ловачког дома у Малом Иђошу, који је доста дотрајао, почетак радова очекује у наредном периоду, а посао би требао да буде готов 1. јуна наредне године. На конкурсима за цивилна удружења успешно Удружење конкурише у Општини Мали Иђош, што им финансијски значи за набавку живе дивљачи.

– Одржавамо контакте са околним ловачким друштима, сарађујемо са ловним сектором „Војводинашума“, а ту је и прекогранична сарадња – истиче Јухас. – Пре шест година је оформљено Друштво војвођанско-мађарских ловаца, чији сам ја сада секретар, а сваке године 27. децембра се организује хуманитарни лов у Бачкој Тополи, и тако прикупљена средстава, око милион динара, се усмеравају у здравствене институције – домове здравља и болнице и то искључиво за дечја одељења.  У мају сваке године имамо смотру трофеја срнадаћа где се организује и такмичење у кувању и то је један вид широке сарадње са свим ловачким удружењима у Војводини и Србији. Трудимо се да то популаризујемо и да се повећа број учесника и посетилaца. Ловачки савези Србије и Војводине би требали да буду више присутни у медијима и на мрежама и да популаришу ловце, јер сматрам да је лов постао привредна грана која ће се развијати. За то имамо добар пример у суседним земљама, Мађарској, Словачкој, Румунији где се значајни приходи оствајују у лову, а то није битно смо за ловачка удружења, већ и за буџет земље.

Александра Брзак

Пројекат „Разноликост у срцу – приче локалних удружења и организација општине Мали Иђош“ реализује Дневник Војводина прес, а суфинансиран је из буџета Општине Мали Иђош. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.