okoTVoko: Televizijska godina koju su pojeli smarači
Da sam na mestu urednika TV magazina šarene, revijalne štampe, bio bih na „tantalovim mukama” i ne bih znao koga da stavim na naslovnu stranu.
Kod Brene i Cece dosadno, Aleksandra Prijović se još nije vratila sa trudničkog odsustva. Nemamo neko novo, lepo žensko TV lice prihvatljivo za sve ukuse i generacije, fatalno i prepoznatljivo. Ali, ove godine su izdominirali muškarci.
Jakov Jozinović je pokazao i dokazao koliko danas nije bitna televizija da bi neko postao nova zvezda. Dovoljni su Tiktok i ostale društvene mreže. Jakov se pojavio na televiji u studiju i dao intervju dva puta, a uspeo je da napuni MTS dvoranu ove godine i čak pet puta rasprodao koncerte u Sava centru, koje će održati tek naredne. Ali, mladi student novinarstva iz Vinkovaca vrlo dobro zna ko je jedina, najveća, neokaljana zvezda u bivšoj Jugoslaviji.
On se ne pojavljije na televiziji, niti daje intervjue. To je Zdravko Čolić, koji sa 74 godine puni sve dvorane gde god se pojavi - od Banja Luke, preko Skoplja do Maribora. U Koprivnicu je došao i mladi Jozinović da vidi i nauči kako to radi Čola.
Da sam na Čolinom mestu, ne bih se pojavljivao na javnim mestima, jer čovek od tolikih paparaco potera i TV ekipa ne može da popije ni čašu vode - svi škljocaju u njega!
Pitanja u medijima su glupa, a odgovori još gluplji, kao i teme u tok-šou pričaonicama. Svi pričaju isto - od Vujadina Savića i Ace Lukasa ne može da se živi. Od svih, svojom doslednošću, izdvojio se Boško Jakovljević koji je prelaskom na TV Una dokazao da će kod njega svi dolaziti - i glumci i umetnici i kvalitetni pop-muzičari.
Ognjen Medić, naš sugrađanin, postao je dopisnik Newsmax Balkans TV iz Vašingtona, jer samo se u Americi može mnogo toga novog naučiti o televiziji. Ognjenov uspeh govori da ima šanse za mlade novinare, ako su dovoljno uporni i ambiciozni.
Milan Nikolić sa Insajder TV je najbolji frajer na našim televizijama. Ono što je ispričao u podkastu „Dva i po psihijatra” bila je jedna od najgledanijih i najpotresnijih ispovesti. Nismo mi krivi što smo rođeni na zatucanom Balkanu, gde su mediji još luđi.
U 2025. godini napustio nas je Zdravko Šotra, otac neprevaziđenog šou-programa „Obraz uz obraz”, reditelj „Zone Zamfirove”, „Ranjenog orla” i „Igmanskog marša”. Sa njim je u „sabirni centar” otišao i Mihajlo Miša Vukobratović reditelj „Boljeg života”, „Srećnih ljudi”, „Porodičnog blaga”, „Bele lađe”, autor mnogih šou-programa.
Umro je i Saša Popović. Najbizarniju izjavu dao je Žika Jakšić i rekao da je odabrao grobno mesto pored Saše, što govori da mediji od smrti nisu ništa naučili. Nema više ni Gabi Novak, umrla je dva meseca posle tragične smrti sina Matije.
A odlazak Halida Bešlića i brze reakcije svih televizija na njegovu smrt svedoči da još nije umrla emocija na Balkanu, iako je ovo bila najgora godina u bivšoj Jugoslaviji posle Dejtona. Godina povampirenja estradne desnice.
Pošto televizije nisu ništa kvalitetno spremile za novogodišnji program, predlažem da uzmete kokice i gledate silne kvalitetne filmove i TV serije koje ćete dobiti na otključanim kablovskim kanalima. Porniće nemojte da gledate, jer kažu, to nije dobro za psihu.
Nego obavezno ljubić ili komediju da sa osmehom uđete u Novu godinu. Kažu astrolozi, dolazi Uran u Blizancima na proleće i on nam donosi spas u etru. Daj bože da pogode. Inače nema spasa za silne televizije.
Aleksandar Filipović
