"Ne izazivaj. Ne gledaj. I ostani unutra."
DOLAZE NEKRŠTENI DANI Vreme kada se otvaraju vrata drugog sveta o kome se U SRBIJI GOVORI SAMO ŠAPATOM; Ova pravila se ne smeju kršiti
Dok svetli praznična rasveta i slavlja traju, u narodu širom Srbije i dalje živi duboko ukorenjeno verovanje o periodu koji se vekovima pominje samo šapatom.
Od Božića do Bogojavljenja traju "Nekršteni dani" – vreme kada, prema predanju, zaštita slabi, a granica između našeg i "onog" sveta postaje tanka kao nit.
Stariji meštani širom zemlje još uvek pamte pravila koja se nisu smela kršiti. Verovalo se da u ovih dvanaest dana nečiste sile lutaju zemljom, tražeći zalutale putnike i one koji se usude da prkose mraku. U tim noćima se ognjišta nisu gasila, a deci se nije dozvoljavalo da ni na trenutak ostanu sama.
Svaki kraj naše zemlje čuva svoju priču o nekrštenim danima, a svaka od njih ledi krv u žilama:
U istočnoj Srbiji se govori o ljudima koji bi izašli iz kuće i lutali satima, da bi se pred zoru vratili bez ikakvog sećanja na to gde su bili i šta su videli.
U Šumadiji se i danas prepričavaju svedočenja o kućama u kojima se tokom ovih noći čuju koraci na tavanu ili škripa poda, iako su svi ukućani u posteljama.
Na jugu bi putnici namernici viđali senke koje nepomično stoje nasred puta, ne odazivajući se na pozive i ne mičući se ni pred konjima ni pred automobilima.
Najjezivija su verovanja o šumama koje, pod okriljem magle, „prilaze“ kućama, ali nikada ne prelaze prag dok god u kući gori svetlo ili kandilo.
Zapisana narodna verovanja su jasna – na raskrsnicama se nije stajalo, jer se verovalo da su to mesta okupljanja onostranih bića. Savet staraca bio je kratak i jasan, a i danas se citira u mnogim seoskim domaćinstvima:
"Ne izazivaj. Ne gledaj. I ostani unutra."