"Не изазивај. Не гледај. И остани унутра."
ДОЛАЗЕ НЕКРШТЕНИ ДАНИ Време када се отварају врата другог света о коме се У СРБИЈИ ГОВОРИ САМО ШАПАТОМ; Ова правила се не смеју кршити
Док светли празнична расвета и славља трају, у народу широм Србије и даље живи дубоко укорењено веровање о периоду који се вековима помиње само шапатом.
Од Божића до Богојављења трају "Некрштени дани" – време када, према предању, заштита слаби, а граница између нашег и "оног" света постаје танка као нит.
Старији мештани широм земље још увек памте правила која се нису смела кршити. Веровало се да у ових дванаест дана нечисте силе лутају земљом, тражећи залутале путнике и оне који се усуде да пркосе мраку. У тим ноћима се огњишта нису гасила, а деци се није дозвољавало да ни на тренутак остану сама.
Сваки крај наше земље чува своју причу о некрштеним данима, а свака од њих леди крв у жилама:
У источној Србији се говори о људима који би изашли из куће и лутали сатима, да би се пред зору вратили без икаквог сећања на то где су били и шта су видели.
У Шумадији се и данас препричавају сведочења о кућама у којима се током ових ноћи чују кораци на тавану или шкрипа пода, иако су сви укућани у постељама.
На југу би путници намерници виђали сенке које непомично стоје насред пута, не одазивајући се на позиве и не мичући се ни пред коњима ни пред аутомобилима.
Најјезивија су веровања о шумама које, под окриљем магле, „прилазе“ кућама, али никада не прелазе праг док год у кући гори светло или кандило.
Записана народна веровања су јасна – на раскрсницама се није стајало, јер се веровало да су то места окупљања оностраних бића. Савет стараца био је кратак и јасан, а и данас се цитира у многим сеоским домаћинствима:
"Не изазивај. Не гледај. И остани унутра."