okoTVoko: Svađalice moja mala

Davnih dana je harizmatični Marinko Rokvić pevao: „Svađalice, moja mala”. Vera Matović se naljutila zbog toga što je novinari propituju zbog godina, a ona to krije ko zmija noge. I što više krije - enigma je veća. U čitavu igru uključila se uvek vesela i luckasta Nada Topčagić, koja nije vikala, ko nekad u devedesetim: „Rukice gore, nogice dole” i ishvalila Verin izgled i plastičnog hiruga kog posećuje. 

Umesto da se ponosimo dvema ženama, čije su pesme postale internacionalni hitovi - od San Rema do NBA lige, mi smo prisustvovali raspravi pevačica koje su svojim pločama izgradile PGP RTB, pa i uticale da RTS bude gledan. Mada ih češće zovu na neke druge televizije. A nekad su svi zajedno autobusom dolazili na Spens i uživali smo u „Hit paradi”.

I toliko je nostalgičnih ljudi koji pišu da čeznu za vremenima kada su Era Ojdanić i Milić Vukašinović bili u „Velikom bratu” ili kad je bila ruralno-urbana rasprava na relaciji Miloš Bojanić i Ivan Fece Firči. Danas toga nema. Trend je postao tabloidan. 

Što gore, to bolje, a onda za nagradu „salonac” na Vračaru ili stan u „Beogradu na vodi”. Sve u ime šera, rejtinga i gledanosti. Nema šta do sada nismo videli i nema toga što će nas šokirati. Ostaje nam samo da pamtimo kako je nekad Mira Škorić bila drugarica Ceci. Sve je ostalo u refrenu pesme srpske majke ili maćehe, kako je zovu dušmani, „Drugarice, prokletnice”. 

Iako se ideološki nisu slagali punih trideset godina, odjednom je Ceca oprostila Čedi Jovanoviću sve grehe. Na to je uticao njegov misteriozni prijatelj Aleksandar Kos. Odjednom je Čeda od ljutog rokera postao fan narodne muzike, čestitao rođendan Dragani Mirković i drugovao sa Anom Bekutom. 

Lepo je pisalo u jednoj objavi na profilu „Mudrolije sa Tvitera” da nam nedostaju jednostavnija vremena kada je Bebi Dol bila na „Farmi” i pričala sama sa sobom, pa je snimak toga osvanuo na jutjubu pod nazivom „Bebi i Dol ćaskaju”. Jednoga dana mlađe generacije neće verovati u to da su rijalitiji bili gledljiviji, a muzičke emisije bile pravi šou-programi. 

Zato nadu vraća šmekerski nastup Draška Stanivukovića sa Natašom Bekvalac, kada je dami ponudio cveće i kad smo čuli jednu lepu duhovitu repliku. Treba nam toga više. Više smeha i šarma, a manje hejta, svađe i mržnje. Ali, neko je morao da kaže konačno „Ne” Desingerici. I dok ga beogradski mediji non-stop forsiraju, zar Zorica Brunclik treba da bude jedina koja će da ga uči lepom vaspitanju? 

Drago mi je da je njegove nastupe zabranio mladi gradonačelnik Banjaluke, koji zna i kako da se obuče, ali i kakva je moć društvenih mreža. Mogu da ga tračaju koliko hoće, ali on je rekao stop primitivizmu, koji se ovde forsira non-stop, posebno u delu komercijalnih medija. Sve ćemo da radimo da bi nam stalno bio dignut šer.

Kad ćemo da shvatimo da je nekad flert lepši od bilo čega i da su ljubav, prijateljstvo i poštovanje starijih čarobne reči? Možda to više nije u modi i možda je sve u parama. Ali, verujte, dok ne spasimo sopstvene emocije i dušu neće nam biti bolje, nikada. 

Zato i čekamo Urana u Blizancima da konačno promeni neke stvari u našim životima. Možda je to utopijska želja u vremenima kad se samo juri za lajkovima i statusnim simbolima, ali vredi pokušati biti bar malo fin. To vam i želim u novoj godini - da srećete što više finih ljudi, a što manje baksuza, ugursuza i energetskih vampira.

Aleksandar Filipović